MAKRON PROTIV LE PEN, DRUGA RUNDA Francuzi biraju između dva zla - elitiste ili desničarke

Predsednički izbori u Francuskoj biće revanš izbora 2017. godine, kada se Marin Le Pen iz krajnje desnice suočila sa političkim novajlijom Emanuelom Makronom.

Da bi izabrali svog novog predsednika, francuski birači izlaze na birališta dva puta.

Na prvom glasanju u nedelju (10. aprila) bilo je 12 kandidata koji su se kvalifikovali za "trku" tako što su dobili podršku od 500 gradonačelnika i/ili lokalnih odbornika iz cele zemlje.

Makron i Le Pen dobili su najviše glasova, ali pošto niko nije osvojio više od 50 odsto, oni će se naći u drugom krugu održati u nedelju, 24. aprila.

Ovo nisu jedini izbori koji čekaju Francuze ove godine - parlamentarni izbori takođe treba da se održe u junu.

Šta pokazuju ankete?

Da će ovi izbori biti neizvesniji nego prethodni.

I Makron i Le Pen povećali su svoj ukupan udeo glasova u prvom ovogodišnjem krugu u poređenju sa 2017, ali ankete uoči prvog kruga 10. aprila pokazale su da je Le Penova uživala kasni porast podrške u martu.

Anketa Ifop-Fiduciala objavljena 10. aprila sugeriše da bi Makron mogao da pobedi u drugom krugu protiv Le Penove sa samo 51% prema 49%. Makronova prednost se povećala u danima od kada su objavljeni rezultati prvog kruga, ali dve nedelje je dug period u politici- i mnogo toga bi moglo da se promeni do dana izbora.

Politički analitičari često kažu da Francuzi glasaju srcem u prvom krugu, a zatim glasaju glavom u drugom krugu - što znači da prvo biraju svog idealnog kandidata, a zatim se odlučuju za manje od dva zla u drugom krugu.

Makron je video ovu igru 2017. On i Le Pen osvojili su 24% i 21,3% glasova u prvom krugu, a zatim 66,1% i 33,9% u drugom krugu.

Da bi bio ponovo izabran, Makron će verovatno morati da ubedi pristalice kandidata krajnje levice Žan-Lika Melanšona da ga podrže. Melanšon je u prvom krugu završio treći sa 22% glasova. Svojim pristalicama je poručio da ne daju nijedan glas Le Penovoj ali nije eksplicitno podržao Makrona.

Većina kandidata koji su poraženi pozvali su svoje pristalice da podrže Makrona kako bi blokirali krajnju desnicu od pobede na predsedničkom mestu. Jedino je Erik Zemur, desničarski bivši TV stručnjak poznat po svojoj zapaljivoj retorici, pozvao svoje pristalice da podrže Le Pen.

Šta Francuzi očekuju?

Neočekivano.

Početkom 2022. godine, izgledalo je da će izbori biti važan referendum o rastućoj popularnosti francuske krajnje desnice. Prošlo je 20 godina od ponovnog izbora francuskog predsednika, tako da je glasanje delovalo kao jedna od najgledanijih političkih trka u zemlji poslednjih decenija.

Tada je Rusija napala Ukrajinu i prioriteti su se brzo promenili: zalihe municije, diplomatija visokih uloga, pa čak i pretnja nuklearnim ratom ušli su u nacionalnu debatu.

Makron je preuzeo ulogu evropskog državnika, udaljivši se od predizborne kampanje, dok je Le Penova bila primorana da odustane od svoje prethodne podrške Putinu.

Šta se još promenilo u proteklih pet godina?

Na primer, politički pejzaž Francuske.

Makronovi izbori su efektivno razneli tradicionalno središte francuske politike. Ranije, mnogi njegovi glasači bi pohrlili u tradicionalne stranke levog i desnog centra, socijaliste i republikance.

Ali gradonačelnica Pariza An Idalgo, kandidatkinja socijalista, i Valeri Pekres, republikanska kandidatkinja, nisu uspele da ubede glasače da odustanu od centrističkog kandidata koji je već bio na funkciji. Obe su imale manje od 5% u prvom krugu.

Makron vs. Le Pen

Emanuel Makron je bivši investicioni bankar i bivši student nekih od najelitnijih francuskih škola. Bio je politički novajlija pre nego što je postao predsednik, a ovo su tek drugi politički izbori na kojima je ikada učestvovao.
Ali on više nije početnik i ima "šaren" učinak.

Njegov ambiciozni plan da ojača autonomiju Evropske unije i geopolitičku težinu doneo mu je poštovanje u inostranstvu i kod kuće, iako bi njegovi pokušaji da pridobije Donalda Trampa, blokira AUKUS i okonča rat u Ukrajini, mogli da se podvedu pod neuspehe.neuspesi.

Makronova domaća politika je više podeljena i manje popularna. Njegovo postupanje sa pokretom žutih prsluka, jednim od najdužih protesta u Francuskoj poslednjih decenija, naišlo je na kritike, a njegovo upravljanje pandemijom kovida je manjkavo.

Makronova kovid politika – koja zahteva od ljudi da pokažu dokaz o vakcinaciji da bi normalno mogli da žive – pomogla je u povećanju stope vakcinacije, ali okrenula mnoge od njega.

Uoči prvog kruga izbora, Makron je odbio da raspravlja o svojim protivnicima, a gotovo da nije ni vodio kampanju. Iako njegova prva pozicija u trci nikada nije bila ugrožena, stručnjaci veruju da je njegova strategija bila da izbegne političko blato što je duže moguće kako bi zadržao fokus na svom imidžu kao "najpredsedničkijem" od svih kandidata.

Marin Le Pen je najprepoznatljivija figura francuske krajnje desnice. Ona je ćerka Žan-Mari Le Pena, koji je osnovao Nacionalni front, prethodnicu sadašnje stranke Le Penove.

Mlađa Le Pen je pokušala da rebrendira stranku koja je dugo smatrana za rasističku i antisemitsku.

Ovo je njena treća trka za predsednika. Ove i 2017. godine nadmašila je svog oca u prvom krugu glasanja.

Godine 2017, Le Penova je vodila kampanju kao "francuski odgovor Trampu". Obećala je da će zaštititi zaboravljenu radničku klasu Francuske od imigranata, globalizacije i tehnologije zbog koje su njihovi poslovi postali zastareli.

Od tada je napustila neke od svojih najkontroverznijih političkih predloga, poput izlaska iz Evropske unije. Ali generalno, njen ekonomski nacionalistički stav, pogledi na imigraciju, skepticizam prema Evropi i stav prema islamu u Francuskoj - ​​želi da zabrani nošenje hidžaba u javnosti - nisu se promenili. "Zaustavljanje nekontrolisane imigracije“ i "iskorenjivanje islamističkih ideologija“ dva su prioriteta njenog manifesta.

Le Pen je, međutim, pokušala da ublaži svoj ton, posebno u vezi sa islamom i EU nakon Bregzita. Umesto toga, vodila je žestoku kampanju o ekonomskim problemima, obećavajući mere za koje tvrdi da će staviti 150 do 200 evra u kasu svakog domaćinstva, uključujući obećanje da će se ukinuti porez sa 100 predmeta za domaćinstvo.

Izgleda da joj je strategija uspela jer je nastup Le Penove u prvom krugu predsedničkih izbora 2022. bio njen najbolji rezultat u tri puta koliko se kandidovala.

Koji su najveći problemi za francuske birače?

Troškovi života su među glavnim pitanjima za francusko biračko telo ove godine. Suočeni sa ekonomskim posledicama pandemije, visokim cenama energije i ratom u Ukrajini, birači osećaju nestašice uprkos velikodušnoj vladinoj podršci.

Iako finansijski pritisci mogu biti nedovoljni da ublaže ekstremizam nekih kandidata u glavama birača, oni mogu naterati neke da traže neortodoksne odgovore za svoje probleme.

Borbe u Ukrajini su daleko od francuskih bistroa i kafića, ali je sukob svakako u glavama birača. Prema Ifop-u, gotovo 90% Francuza je bilo zabrinuto zbog rata u poslednjoj nedelji marta što je verovatno išlo u korist Makrona.

Ono što je primetno falilo je ekologija. Iako je briga o klimatskim promenama sve veća na globalnom nivou, to pitanje manje brine Francuze koji 75 odsto svojih potreba za električnom energijom 2020. dobijaju preko nuklearne energije. Većina kandidata u prvom krugu podržala je vrstu nuklearnog razvoja koju je Makron već najavio, tako da postoji mala razlika po ovom pitanju.

Međutim, Makron i Le Pen su se sukobili oko energije vetra i sunca. Le Penova tvrdi da su ove dve metode skupe i neefikasne (smatra i da su vetroturbine narušile pejzaž tradicionalnog francuskog sela) i želi da ukine subvencije za obe. Makron želi dalje da ulaže u obe tehnologije.

Kampanje Makrona i Le Penove obećavaju dve veoma različite vizije za budućnost Francuske.

Makron obećava da će nastaviti da napreduje sa globalizovanom Francuskom usmerenom na slobodno tržište na čelu moćne EU. Le Penova želi da potpuno promeni status kvo protekcionističkom ekonomskom politikom i preuređenjem odnosa Pariza sa svojim saveznicima i protivnicima.

Ali na kraju, piše CNN; izbori bi se mogli jednostavno svesti na to kojeg kandidata Francuska najmanje ne voli: predsednika kog mnogi smatraju elitistom i van kontakta sa realnošću, ili izazivačicu poznatu po zapaljivoj retorici o islamu i podršci autoritarnim liderima?

Kurir.rs