OFANZIVA NA DONBAS, DA LI JE ZAISTA POČELA NAJVEĆA BITKA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA? Napad počeo artiljerijskim i raketnim udarima
Tačno u 22 časa po srednjeevropskom vremenu snažnom artiljerijskom vatrom iz artiljerijskih oruđa, višecevnih bacača raketa, krstarećih i balističkih projektila koji su zasuli gradove na istoku Ukrajine Harkov, Slavjansk, Kramatorsk u regionu Donbas i Nikolajev na južnom strateškom pravcu u ponedeljak uveče započela je dugo najavljivana ruska ofanziva.
Neki mediji je nazivaju i najvećom operacijom posle Drugog svetskog rata u Evropi, po broju angažovanih snaga i borbene tehnike, čiji je cilj da se u "donbaskom džepu" opkoli više od 30.000 ukrajinskih vojnika, što je manje od polovine angažovanih snaga na istoku Ukrajine, kojima je sa druge strane suprostavljeno prema nekim procenama oko 70.000 boraca armija DNR, LNAR, ruske vojske, Nacioanlne garde Rusije iz Čečenije, Ingušetije, ali i jednice iz Južne Osetije, kao i pripadnici vaydušno-desantnih jedica, koji su prebačeni iz okoline Kijeva.
Raspored snaga
Ruske snage za napad, prema informacijama Pentagona grupisane su u 76 bataljonskih borbenih grupa od kojih je svaka sastavljena od 10 tenkova, 6 oklopnih vozila tipa BTR-82A, 40 borbenih vozila pešadije, 12-20 samohodnih artiljerijskih oružja, 10 PVO sistema, 15 teretnih vozila, 5 cisterni, 2 mobilne kuhinje i ukupno 700-1.200 vojnika. Od ukupnog broja borbenih grupa 22 pripadaju ruskoj armiji.
S druge strane ukrajinske snage koje se sastoje od više razbijenih jednica od kojih su formirane udarne grupe od 10-20 vojnika koji su naoružani uglavnom protivoklopnim raketama NLAW i Dževelin, oko 200 tenkova T-64 i T-72, višecevnim bacačima raketa tipa BM-21 i 27 tipa grad i uragan, ali i taktičkim balističkim raketama Točka-U.
Teren
Na prostoru Donjecka prema zapadu ukrajinska vojska je od potpisivanja minskog sporazuma prema proruskim snagama izgradila značajne betonske fortifikacije sa čime je proboj oklopnim vozilima na početku rata učinila nemogućim. Zbog toga su snage DNR taj prostor napadale teškom artiljerijom i raketama, dok su ruske i proruske oklopne jednice krenule prema jugu, gradovima Hersonu, Nikolajevu i Odesi kako bi se taj prostor spojio u jednistvenu celinu i imali kompaktnu teritoriju.
Posle pada Marijupolja pretpostavka je da će ruska vojska zajedno sa snagama milicije Donjecke i Luganske Narodne Republike imati između 100.000-150.000 vojnika prekaljenih u uličnim borbama kojima će biti glavni cilj da eliminišu „Operativnu grupu Sloboda", koja prema nekim predpostavkama jačine oko 100.000 vojnika, kojima je pridodata i Teritorijalna odbrane sa čime su te snage narasle za nekih još 30.000 vojnika na prostoru od Harkova do Nikolajeva.
Zatvaranje kotla
Neke pretpostavke govore da bi za zatvaranje „donbaskog kotla" ruske snage mogle da angažuju oko 300.000 vojnika, oko 1.000 tenkova T-64, T-72, T-80, borbenih vozila pešadije BMP -1, 2, oklopne transportere BTR-82A, oko stotinjak aviona i borbenih helikoptera. Neke procene govore da će Rusija najverovatnije u ovoj velikoj operaciji angažovati dodatni ešalon snaga, koje do sad nisu uključivane u operaciju, a u opciji su i rezervisti koji su stacionirani uz samo rusku granicu.
Do sada ukrajinske snage na ovom pravcu su dobili najsavremenije protivoklopno i protivvazušno naoružanje. Ono gde imaju najveći neodstatak je oklop i artiljerija, kao i dronovi, jer dosta toga što je prikupljeno za napad na Donbas i Lugansk koji su trebali navodno da počnu 2. marta je uništeno.
Ruski napadi na skladišta goriva, disperzovana skladišta municije i ključna saobraćajna čvorišta prethodnih nedelju dana veruje se da su bili deo šire strategije kako bi se borbeni potencijal ukrajinskih snaga na ovom prostoru smanjio i time da za nešto od dve nedelje ostanu bez municije i goriva, sa čime bi njihova predaja bila neizbežna.
O tome šta bi se moglo desiti u Donbasu opisao je Nikola Lunić kapetan bojnog broda u penziji, izvršni direktor Saveta za strateške politike i bivši izaslanik odbrane Republike Srbije u Londonu koji je u svojoj analizi naveo sledeće:
-Po načinu dejstva, predstoje brutalne borbe sa velikim razarenjem i posledièno još većim brojem žrtava. S obzirom na supremaciju vojne moći, može se očekivati operativni prodor ruskih snaga preko Severnodonjecka. do Kramatorska, a sa juga do Zaporožja. Urbane borbe bi za ruske snage. mogle generisati velike, možda i neprihvatljive, gubitke. Ukoliko su se politički i vojni ciljevi kreirali na osnovu realne moći, Rusija bi mogla izlaskom na reku Dnjepar da proklamuje ostvarenje svojih ciljeva".
Lunić kaže da ako se Rusija zanese eventualnim uspesima u Donbasu, Moskva bi mogla nastaviti operacije prema Odesi sa konačnim ciljem odsecanja Ukrajine od Crnog mora i teritorijalnog spajanje sa Pridnjestrovljem.
- Možemo očekivati brza, brutalna i koordinisana sadejstva vazduhoplovnih i kopnenih snaga. Sa druge strane, Ukrajina je obezbedila široku međunarodnu podršku, kontinuitet snabdevanja, sofisticirano naoružanje kratkog dometa i visoki moral kod naroda. Rusija æe ultimativno nastojati da ostvari pobedu, makar po cenu upotrebe taktièkog nuklearnog naoružanja. Takav scenario æe i sama Moskva nastojati izbeæi jer bi posledice bile nepredvidive, kaže Lunić.
S druge strane vojni analitičar Vlade Radulović za Kurir kaže da je pitanje kakvu će taktiku Rusi primenti, jer treba imati u vidu da su položaji na liniji raydvajanja pripremani i utvrđivani godinama unayad.
-Sa druge strane intenzivne borbe oko Izjuma i grupisanje snaga na jugu mnogi tumače kao pripremu za udar po pravcu sever-jug yatvarajući glavninu ukrajinskih snaga u takoyvani kotao. Bilo kako bilo, činjenica je da Ukrajinu olekuje presudna bitka na istoku yemlje i ona će u mnogome diktirati sudbinu i dalji rayoj događaja, kaže Radulović.
Kurir.rs/A.Mlakar
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega