TALAS NASILJA U KOLUMBIJI Krvava borba za kontrolu nad trgovinom droge!

Nasilje u Kolumbiji je na najvišem nivou od kada je 2016. vlada potpisala mirovni sporazum s levičarskim pobunjenicima.

Razlog za to je borba za kontrolu nad teritorijom i unosnim putevima droge između odmetnutih pripadnika bivših pobunjeničkih grupa i rivalskih kriminalnih bandi, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija. U poslednjem nasilju povezanom s drogom u Kolumbiji poginulo je najmanje šest vojnika kada je vozilo u kojem su patrolirali na severoistoku zemlje naišlo na eksplozivnu napravu, navodi agencija Frans pres.
Kolumbijska vojska saopštila je 20. aprila da je u napadu povređeno još pet vojnika dok se jedan vodi kao nestao.

Za napad se sumnjiči narko kartel Klan del golfo koji važi za najmoćniji u Kolumbiji iako je njegov vođa Dario Antonio Usuga, poznat kao Otoniel, uhapšen u oktobru 2021. posle desetogodišnje potrage.
Klan del golfo, koji deluje u mnogim kolumbijskim provincijama ima dobre i raširene međunarodne veze, bavi se švercom droge i ljudi, ilegalnim iskopavanjem zlata i iznudom, ukazuje BBC.
Taj kriminalni klan, za koji američke vlasti navode da je "teško naoružan i ekstremno nasilan", kontroliše mnoge rute koje se koriste za šverc droge iz Kolumbije.

Napadi članova Klana del golfo na pripadnike bezbednosnih snaga pojačani su otkako je Otoniel zarobljen. Za njim je u SAD raspisana poternica zbog optužbi za trgovinu drogom i očekuje se da će uskoro biti izručen.
Nasilje u Kolumbiji povezano s drogama je na najvišem nivou otkad su kolumbijske vlasti pre više od pet godina potpisale istorijski mirovni sporazum s levičarskim pobunjenicima Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) koji je trebalo da dovede novu eru mira posle pet decenija rata, piše Njujork tajms.
Dogovor je bio da pobunjenici polože oružje, a da vlada u zone sukoba donese perspektivu zapošljavanja, ublažavajući siromaštvo i nejednakost koji su pokrenuli rat. Hiljade boraca FARC-a položilo je oružje, ali vlada nije stigla u mnoge krajeve, pa su u delovima ruralne Kolumbije zabeleženi povratak ubistava i nasilja koje je ponegde sada jednako loše ili gore nego pre sporazuma.

Razlog, kako navodi Njujork tajms, nije što se vratio FARC, već zato što su vakuum nastao prekidom stare pobune i odsustvom obećanih vladinih reformi, popunile nove grupe, kao i promene među starim, koje se bore za kontrolu nad nelegalnom ekonomijom.
Iako mnogi Kolumbijci ove nove grupe nazivaju "disidentima", misleći na borce FARC-a koji su odbacili mirovni sporazum, njihov sastav je složeniji, ukazuje Njujork tajms. U nekima su se bivši neprijatelji â pobunjenici, pripadnici vojske i paravojnih formacija â ujedinili s novim regrutima i članovima organizovanog kriminala.
Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi Kolumbija mogla da postane kao Meksiko koji pustoše narko bande koje se bore za teritoriju.
FARC je nastao kao marksističko-lenjinistička pobuna protiv države, mada je svoju borbu decenijama finansirao trgovinom kokaina. Mirovnim sporazumom je predviđeno da vlada investira u programe koji će seoske zajednice odvojiti od uzgoja koke, od koje se pravi kokain, i time naoružane grupe lišiti svojih prihoda. Ali, u mnogim oblastima gde ti programi nisu stigli, i dalje dominira proizvodnja koke. Sada u ruralna mesta dolaze naoružane milicije da kupuju koku pa postaju glavni poslodavac, neformalna policija, pa čak i javna administracija.

Širom Kolumbije, sukobi između naoružanih grupa su na najvišem nivou od kada je potpisan mirovni sporazum, navela je Specijalna jurisdikcija za mir, sud koji je osnovan sporazumom. Prošle godine je ubijeno više od 13.000 ljudi, najviše od 2014. godine.
Iako je nova generacija naoružanih grupa u velikoj meri fragmentisana, stručnjaci za bezbednost kažu da počinju da vide okupljanje u dve frakcije, obe predvođene bivšim liderima FARC-a koji kažu da žele da ponovo podignu pobunu i postoji bojazan da bi ovi savezi mogli da pretvore nasilje iz mnoštva sukoba između malih grupa u obračun dve velike, što bi dovelo do sukoba širom zemlje.
Kolumbijske vlasti kažu da se bitka za kontrolu nad trgovinom drogom vodi između bivših članova FARC-a koji odbacuju mirovni sporazum, gerilaca iz još aktivne Oslobodilačke nacionalne armije (ELN) i članova mnoštva kriminalnih grupa, od kojih je najveći Klan del golfo, ukazuje Rojters.
Iako disidenti FARC-a i ELN podržavaju neke od istih marksističkih ideala i povremeno su se udruživali protiv vlade tokom građanskog rata, oni se sada redovno bore jedni protiv drugih i rivalskih kriminalnih bandi kako bi dominirali unosnim putevima droge, rekli su bezbednosni zvaničnici.
Vlasti navode da smrtonosnu borbu rivalskih grupa za kontrolu puteva droge u zemlji podstiču i meksički narko karteli koju isporučuju oružje velike snage u Kolumbiju u zamenu za kokain.

Gomila mitraljeza, jurišnih pušaka i poluautomatskih pištolja stižu u Kolumbiju, prema navodima desetak kolumbijskih zvaničnika za Rojters. Policija kaže da je većina od 1.478 dugih cevi zaplenjenih od kolumbijskih oružanih grupa 2020. i 2021. godine tajno uvezeno istim krijumčarskim rutama koje se koristi za iznošenje droge.
Meksičke narko bande imaju lak pristup oružju kupljenom u SAD, kao i dugoročne poslovne odnose s kolumbijskim naoružanim grupama, od kojih su decenijama kupovale kokain, navode kolumbijske vlasti, dodajući da karteli sada sve više plaćaju pošiljke kokaina oružjem, delimično kako bi izbegli prenošenje velikih količina gotovine preko granica.
Moćni arsenali koje šalju karteli imaju potencijalne implikacije po bezbednost Kolumbije, ocenjuje Rojters i ističe da teško oružje u rukama kriminalaca ugrožava sprovođenje zakona i može dodatno da zakomplikuje problematičnu primenu mirovnog sporazuma vlasti i FARC-a.
Prošle godine u Kolumbiji je ubijeno 148 pripadnika oružanih snaga i policije, što je najveći broj u poslednjih šest godina i povećanje od 57 odsto u odnosu na 2020, pokazuju podaci Ministarstva odbrane.
Beta