Svetska banka upozorila je da se svet suočava sa “humanitarnom katastrofom” zbog krize sa hranom koja je nastala usled ruske invazije na Ukrajinu.

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je za BBC da bi rekordni rast cena hrane mogao da gurne stotine miliona ljudi u siromaštvo i prisili na slabiju ishranu, ako se kriza nastavi.

Svetska banka računa da bi moglo doći do "ogromnog“ skoka cena hrane od 37 odsto. To bi najviše pogodilo siromašne, koji će "manje jesti i imati manje novca za bilo šta drugo poput školovanja". Malpas je rekao da je uticaj na siromašne učinio to "nepravednom vrstom krize... baš kao što je bio slučaj sa kovidom".

"To je ljudska katastrofa, što znači da kvalitet ishrane opada. Ali onda to postaje i politički izazov za vlade koje ne mogu ništa da učine povodom toga, nisu je izazvale i vide da cene rastu", rekao je on na marginama sastanka MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu.

Rast cena je širok i dubok, rekao je on. "To utiče na hranu svih različitih vrsta ulja, žitarica, a onda ulazi u druge useve, useve kukuruza, jer oni rastu kada pšenica raste”, dodao je.

U svetu je bilo dovoljno hrane da se nahrani svi, rekao je, a globalne zalihe su velike po istorijskim standardima, ali će morati da postoji proces deljenja ili prodaje da bi se hrana prebacila tamo gde je potrebna.

Šef Svetske banke je takođe upozorio na pojavu "krize u krizi“ koja proizilazi iz nemogućnosti zemalja u razvoju da servisiraju svoje velike dugove zbog pandemije, usred porasta cena hrane i energije.

"Ovo je veoma realna perspektiva. To se dešava nekim zemljama, ne znamo dokle će ići. Čak 60 odsto najsiromašnijih zemalja trenutno je ili u dugovima ili u velikom riziku da budu zaduženi. Moramo da budemo zabrinuti zbog dužničke krize, najbolja stvar koju možemo da uradimo je da počnemo rano da delujemo rano na pronalaženju načina za smanjenje tereta duga za zemlje koje su u stanju imaju neodrživ dug, što duže odlažete, to je gore", dodao je on.

Kurir.rs