VAŽAN TRIJUMF Pobeda dosadašnjeg predsednika Francuske donela olakšanje Briselu, desnica ostvarila najbolji rezultat u istoriji!

Aktuelni šef države je prvi u poslednjih 20 godina kome je pošlo za rukom da osvoji drugi mandat u Jelisejskoj palati

- Izbori su završeni i biću predsednik svih građana - poručio je Makron svojim pristalicama ispred Ajfelovog tornja.

Nedeljni izbori su bili repriza njihovog duela iz 2017, kada je Makron pobedio sa 66 odsto osvojenih glasova. Sada je Le Penova osvojila mnogo više nego pre pet godina i desnica je ostvarila najbolji rezultat u istoriji. Za Le Penovu je glasalo nešto više od 13,2 miliona Francuza, a za Makrona nešto više od 18,7 miliona. - Meč nije još potpuno završen - poručila je Le Penova, navodeći da će se boriti za što bolji rezultat na predstojećim parlamentarnim izborima, koji će biti održani 12. juna. Francuska je članica NATO, Evropske unije i G7, ima stalno mesto u Savetu bezbednosti UN i poseduje nuklearno oružje. Uprkos svojoj čvrstoj vezi s ovim stubovima zapadnog poretka, Francuska kroz istoriju favorizuje samostalnu spoljnu politiku i trudi se da deluje kao posrednik između zapadnog sveta koji predvode SAD i država poput Rusije, Kine i Irana. Trijumf Makrona doneo je olakšanje u Briselu, gde bi pobeda Le Penove označila razdor u jedinstvenom stavu EU po pitanju ruske invazije na Ukrajinu. Odatle i ne čudi što su Makronu među prvima čestitali lideri EU Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel. Uprkos porazu desnice, francuski saveznici biće vrlo svesni činjenice da je skoro 42 odsto francuskih birača podržalo nekoga ko se protivi politici za koju se oni zalažu. Velika podrška desnici najviše će se osetiti u NATO i EU. Za NATO je ruska invazija na Ukrajinu prvi pravi test jedinstva u poslednjih nekoliko godina.

Uticajna figura

Kako u analizi ukazuje CNN, iako Vladimir Putin, predsednik Rusije, nije dobio svog kandidata u Jelisejskoj palati, Le Penova ostaje uticajna figura sa značajnom podrškom u Francuskoj. Ona je u kampanji odbacivala optužbe da želi da izvede Francusku iz EU, što joj je bila namera u kampanji uoči izbora 2017. Sada bi ona, posle parlamentarnih izbora, mogla da stane na čelo evroskeptika koji žele da preuzmu Uniju iznutra.

Pojedine članice EU, pre svih Mađarsku i Poljsku, predvode lideri čiji su stavovi mnogo bliži Le Penovoj nego zvaničnicima u Briselu. Za tradicionalni Zapad Makronov drugi mandat je trenutak velikog olakšanja, ali i trenutak upozorenja. Ako krajnja desnica nastavi da ostvaruje uspehe, za pet godina ishod budućih izbora u jednoj od najuticajnijih zemalja Evrope mogao bi da bude sasvim drugačiji.