VOJNA POTROŠNJA PRVI PUT VEĆA OD 2 TRILIONA DOLARA Države ne pitaju za cenu, Ameri troše koliko i 10 konkurenata! Šampion Okeanija
Globalna vojna potrošnja premašila je 2 triliona dolara 2021. po prvi put, pri čemu su SAD činile 38 odsto tog ukupnog iznosa, prema godišnjem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
Kineska potrošnja je porasla 27. godinu zaredom i više je nego udvostručena tokom protekle decenije. Rastuća moć Kine i sve veća agresija Rusije podstakli su druge zemlje u Aziji i Evropi da povećaju sopstvene budžete za odbranu.
SAD i njeni saveznici u NATO-u zajedno su činili 55% globalne vojne potrošnje. To skače na 61% ako uključite saveznike SAD u Pacifiku: Australiju, Japan, Novi Zeland i Južnu Koreju.
To prevazilazi potrošnju američkih konkurenata i protivnika Rusije (3,1%), Irana (1,2%), pa čak i Kine (14%). SIPRI nije procenio potrošnju Severne Koreje.
Čak i kao proporcija BDP-a, Kina troši manje od polovine (1,7%) onoga što rade SAD (3,5%), prema proceni SIPRI-ja (kineski vojni budžet je veoma netransparentan).
Kina je neznatno smanjila jaz u potrošnji supersila 2021. godine, povećavši svoju potrošnju za odbranu za 4,7 odsto, dok je potrošnja SAD pala za 1,4 odsto.
Region koji je zabeležio najveći rast izdataka za odbranu su Azija i Okeanija.
Najveća povećanja su bila u Japanu (+7,3%) i Australiji (+4%) — prvenstveno zbog zabrinutosti oko rasta Kine.
Povećana je i potrošnja u Evropi. Ruska agresija je naterala saveznike u NATO-u da krenu ka cilju alijanse da potroši 2% BDP-a na odbranu.
Ove godine će verovatno biti veći broj. Nakon invazije na Ukrajinu, Nemačka je najavila masovnu infuziju sredstava za odbranu.
Zemlje koje su najviše trošile u odnosu na BDP su skoro sve na Bliskom istoku i severnoj Africi, predvođene Omanom (7,3%), Kuvajtom (6,7%) i Saudijskom Arabijom (6,6%).
Afrika je činila samo 1,9% globalnih vojnih rashoda, ali Nigerija — najveći potrošač u podsaharskoj Africi — potrošila je 56% više na vojsku prošle godine nego 2020, jer se suočila sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima, uključujući Boko Haram.
Nekoliko zemalja u Americi, uključujući Argentinu (0,6%) i Meksiko (0,7%), potrošilo je manje od 1% BDP-a na odbranu.
U proseku, 6 centi svakog dolara koje vlade širom sveta potroše odlazi na vojsku, iako je prosek znatno niži u Evropi i Južnoj Americi.
Zemlje poput Belorusije (30%), Katara (22%) i Pakistana (18%) stavljaju neobično visok procenat vladine potrošnje na vojsku.
Evo cifara:
SAD (38% ukupne globalne potrošnje)
Kina (14%)
Indija (3,6%)
Ujedinjeno Kraljevstvo (3,2%)
Rusija (3,1%)
Francuska (2,7%)
Nemačka (2,7%)
Saudijska Arabija (2,6%)
Japan (2,6%)
Južna Koreja (2,4%).
SAD su potrošile više od ostalih 10 najboljih zajedno.
Kurir.rs/Axios
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"