NUKLEARNI BUNKERI GLAVNA TEMA U ŠVAJCARSKOJ: Uplašeni ljudi zatrpali pozivima kompanije za održavanje! Kupuju se zalihe i oprema!

Kompanije koje grade i održavaju skloništa od bombi su "pretrpane zahtevima" za bunkere za nuklearne napade u Švajcarskoj, pošto je ruska invazija na Ukrajinu ponovo probudila interesovanje za bezbedne objekte.

Mengeu AG, kompanija za skloništa u Cirihu, rekla je da je od invazije doživela 'masovno povećanje' broja zahteva za izgradnju ili popravku bunkera.

"Ljudi primećuju da imaju sklonište u kući i žele da ga poprave kako bi bila spremna da se ponovo usele u njega u hitnim slučajevima“, rekao je Kristof Singer, generalni direktor Mengeau AG, za švajcarske novine 20 Minutes.

Ali neki klijenti su takođe želeli da znaju šta će morati da ponesu sa sobom u sklonište i da li mogu da ponesu svoje kućne ljubimce.

Interesovanje za proizvode kao što su toaleti za kompostiranje i kreveti za hitne slučajeve je takođe izuzetno veliko, rekao je Singer.

Liliane Staub, iz kompanije za sklonište G. Buhler GmbH u Bernu, takođe je rekla da je „tražnja izuzetno velika“.

"Pre samo mesec dana, ljudi na periodičnim pregledima skloništa su nam se smešili i govorili da je Hladni rat odavno završen. Sada nam razbijaju vrata“, rekao je Staub i dodao da im telefon zvoni bez prestanka.

"Naši inspektori skloništa imaju novi termin svakih pola sata i još uvek ne mogu da isprate sve zahteve", dodao je Staub.

Od 1960-ih, svaka švajcarska opština je morala da gradi nuklearne bunkere za svoje stanovnike, dok su takva skloništa takođe bila obavezna u svim domovima i stambenim zgradama preko određene veličine izgrađene od tada.

Tomas Kul, koji vodi švajcarsku kompaniju za sklonište Lunor, rekao je da su primili niz upita stanovnika koji su želeli da znaju da li njihovi bunkeri imaju bilo kakve nedostatke u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.

"Mnoga od ovih malih skloništa u porodičnim kućama izgrađena su od 1960-ih do 1980-ih i stoga su stara 40 do 60 godina“, rekao je Kull.

"Sa tehničke tačke gledišta, ovi sistemi su stigli do kraja svog životnog veka."

Porast potražnje za sirovinama potrebnim za izgradnju ili popravku nuklearnih bunkera, zajedno sa pandemijom koronavirusa i ratom u Ukrajini koji utiče na lance snabdevanja, znači i da smo na pragu nestašice u zalihama.

Na ove podzemne prostore se do sokro gledalo kao na neobičan kuriozitet koji se uglavnom koristi za skladištenje ili kao veoma dobro zaštićeni vinski podrum. Samo nekoliko dana nakon napada, ruski predsednik Vladimir Putin stavio je strateške nuklearne snage zemlje u stanje visoke pripravnosti, što je izazvalo globalnu uzbunu.

Rusija je takođe prošle nedelje saopštila da je uspešno lansirala svoju novu interkontinentalnu raketu - Satana 2. Kremlj tvrdi da bi projektil od 16.000 milja na sat, koji je bio u razvoju godinama, mogao da uništi Veliku Britaniju, da pogodi bilo koju metu na zemlji i da nosi 12 nuklearnih bojevih glava.

Putin je rekao da će lansiranje pružiti "povod za razmišljanje onima koji pokušavaju da ugroze Rusiju“ i da će naterati njegove neprijatelje da "dvaput razmisle".

"Ljudi otkrivaju da je Ukrajina veoma blizu", rekla je za AFP Mari Klod Not Eker, koja vodi civilne i vojne bezbednosne službe u planinskom južnom regionu Volis.

Bogata alpska zemlja obećala je da će svaki stanovnik imati sklonište ako bude potrebno. U stvari, zemlja od 8,6 miliona ljudi broji skoro devet miliona mesta u 365.000 privatnih i javnih skloništa.

Ali dok na nacionalnom nivou ima više nego dovoljno mesta, postoje ogromne regionalne razlike. Ženeva je u najgorem položaju, sa dovoljno mesta samo za 75 odsto svog stanovništva.

Kurir.rs / Daily Mail, Foto: Profimedia / Fabrice COFFRINI /AFP