FINCI U STRAHU OD RUSKOG NAPADA! MORAMO BITI SPREMNI: Civili u Finskoj uče da pucaju, PRIJAVILO SE I 500 ŽENA!

Veliki broj građana Finske, prema anketama sprovedenim posle ruskog napada na Ukrajinu, podržava ulazak te zemlje u NATO posle dugogodišnje politike neometanja moćnog suseda sa kojim deli dugu istočnu granicu. I ne samo to, izgleda da se finski građani dovoljno plaše Rusije da se neki od njih aktivno pripremaju za invaziju, prenosi Jutarnji.hr.

"Ne bih to nazvala strahom", rekla je Sonja Airikki, 39-godišnji rezervni narednik koji vodi stazu. "Stvar je u tome da budemo spremni", objasnila je ona.

Preokret u stavu javnosti

Finska ima komplikovanu istoriju sa Rusijom. Mnogi Finci su na svog istočnog suseda uvek gledali sa nepoverenjem. Ipak, broj zainteresovanih za civilnu odbranu iznenadio je organizatore. Finska vlada trenutno raspravlja u parlamentu o članstvu u NATO-u – takav politički i bezbednosni šok u severnoj Evropi izazvala je ruska agresija na Ukrajinu.

Finska je godinama to smatrala svojom glavnom strategijom za odbranu od potencijalnih neprijateljskih tvrdnji tako što je insistirala da ne ljuti Rusiju. Na 100. godišnjicu proglašenja nezavisnosti, 2017. godine, samo 19 odsto Finaca u anketama je imalo pozitivno mišljenje o ulasku u NATO. Istraživanja javnog mnjenja sada pokazuju podršku od 68 odsto.

Dok skandinavski mediji sve češće šuškaju da je odluka već doneta među vladajućom strankom, ne samo u Finskoj već i u susednoj Švedskoj, finski mediji prenose poruke i upozorenja finskih službi nacionalne bezbednosti o potencijalnim ruskim opstrukcijama NATO-u.

Pominje se mogućnost povećanja ruske špijunske aktivnosti u zemlji. Uočava se potreba pripreme za mogućnost sajber napada u slučaju članstva. Kada se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno obratio finskom parlamentu putem video veze, pali su sajtovi finskih ministarstava spoljnih poslova i odbrane. Ovo se, kažu u Finskoj, očekivalo, ali značajnije štete nije bilo.

Shvatajući opasnost koja preti, šefovi norveške i švedske službe posetili su Helsinki da pokažu da zbijaju redove sa skandinavskim susedima. Međutim, prema informacijama koje su javno dale švedske i finske službe bezbednosti u te dve zemlje, bar za sada, nije primećen značajniji pokušaj Rusije da utiče na javnu debatu. "Dosadašnji pokušaji Rusije bili su ograničeni, verovatno zato što je Moskva sada fokusirana na Ukrajinu", rekao je Anti Peltari, šef finske službe bezbednosti.

Oni smanjuju uvoz energenata iz Rusije

Finski Fingrid, operater za prenos električne energije, rekao je da će smanjiti uvoz električne energije iz Rusije u svetlu mogućih promena u svetlu promenjene situacije, posebno imajući u vidu najave članstva u NATO-u.Maksimalni uvozni kapaciteti biće ograničeni sa sadašnjih 1.300 megavata na 900 megavata, pišu finski mediji. Fingridovo rukovodstvo je svoju odluku obrazložilo procenom vladinih službi da bi moglo doći do pokušaja spoljnog uticaja na kritičnu infrastrukturu zemlje. Sličan potez nedavno su povukle i baltičke zemlje. Finska će takođe nastojati da zadovolji svoje potrebe za uvozom iz Švedske i poveća domaću proizvodnju.

"Finsko društvo u celini treba da bude pripremljeno na različite načine koje bi Rusija mogla da iskoristi da utiče na proces donošenja odluka", rekao je Peltari, šef finske bezbednosti, podsećajući na mogućnost upotrebe migranata kao oružja koje je već viđeno u toj zemlji. Finske službe procenjuju da će se ruske sajber i informacione operacije proširiti zapadno od Ukrajine u narednim mesecima, dodao je on.

"Zadatak vlasti je da obezbede slobodnu debatu bez prisustva straha i da spoljni igrači ne utiču na odluke koje donosimo o sopstvenoj bezbednosti", rekao je Peltari. Takođe je otkrio da u zemlji postoji isti broj špijuna kao i tokom Hladnog rata. On je upozorio Fince da ne nasedaju na lažne informacije i da proveravaju izvore informacija na društvenim mrežama. Rusi bi mogli da pokušaju da utiču na ljude iz medija i javnog života, pa se i na njih apeluje da prepoznaju napad.

Pelttari je ponovio upozorenje da je neophodno pripremiti se za moguće napade na ključnu infrastrukturu i da tu odgovornost dele javni i privatni operateri.

Kurir.rs/Mondo/Jutarnji.hr