RAT U UKRAJINI PRETI DA PREĐE U OPASNU NOVU FAZU: Da li je ova zemlja sledeća?

Serija misterioznih eksplozija u Moldaviji podgrejala je sumnje da će se ruski rat u Ukrajini preliti na novu teritoriju, sa nepredvidivim posledicama.

Separatističke vlasti su za incidente okrivile ukrajinske infiltratore, dok je kijevska vlada tvrdila da su to bili napadi pod lažnom zastavom koji su osmišljeni da obezbede izgovor za ''dopunu'' ruskih trupa, kako bi se taj broj dodao na 1.500 koji su tamo već stacionirani, baš kao što su slične eksplozije u Donbasu prethodile 24. februaruaru i ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Tim navodima je pridodata veća težina kada su stanovnici Pridnjestrovlja u utorak primili lažne SMS-ove sa upozorenjem na skori ukrajinski napad.

Predsednica Moldavije Maja Sandu sazvala je hitan sastanak svog saveta bezbednosti i izjavila da su u Pridnjestrovlju u igri snage koje su ''zainteresovane za destabilizaciju regiona''.

Ulazak Rusije u Pridnjestrovlje predstavljao bi neposrednu pretnju suverenitetu Moldavije, zemlje od 2,6 miliona stanovnika koja, poput Ukrajine, pokazuje sve veći interes za pridruživanje NATO-u.

To bi takođe ugrozilo Odesu, ukrajinski lučki grad koji se nalazi na obali Crnog mora između Moldavije i Hersona koji je okupirala Rusija.

Pre nekoliko dana komandant ruskog centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev rekao je da ciljevi Moskve uključuju zauzimanje južne Ukrajine, kako bi Rusiji dali kontrolu nad obalom Crnog mora i pristup Pridnjestrovlju.

U utorak je Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog saveta bezbednosti i jedan od najbližih savetnika Vladimira Putina, prizivajući još jednu avet, izjavljujući da bi Ukrajina mogla da se raspadne na ''nekoliko država'', okrivljujući za takav ishod zapadnu intervenciju.

Pretnja rasparčavanjem prati ponižavajući neuspeh Putinovog primarnog ratnog cilja, da potčini celu Ukrajinu i uspostavi prijateljsku vladu u Kijevu.

Masovna ofanziva pokrenuta u februaru nije bila u stanju da slomi ukrajinski otpor, dok Moskva nije bila u stanju da odvrati podršku NATO-a.

Ponovljena ruska upozorenja, koja eksplicitno pominju najveći nuklearni arsenal na svetu, imala su sve manji uticaj. Finska i Švedska izgledaju spremne da objave da se pridruže NATO-u sledećeg meseca, odbacujući sugestije Moskve da bi takav potez doveo do raspoređivanja ruskih snaga na zapad, uključujući nuklearne rakete.

U ponedeljak je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pokušao da pojača pretnju, upozoravajući da opasnost od nuklearnog sukoba ne treba potcenjivati. Ali jedva 12 sati kasnije, Nemačka je odustala od svojih ranijih eskalacionih rezervi u vezi sa snabdevanjem Ukrajine teškim naoružanjem i najavila da će poslati 50 samohodnih protivvazdušnih topova Gepard.

Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht saopštila je ovu najavu u utorak na sastanku oko 40 zemalja u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, koji je organizovan zbog koordinacije i poboljšanja zapadne vojne podrške Kijevu, što je označilo podizanje uloga ukrajinskih pristalica.

Najavljujući sopstveni doprinos Velike Britanije protivvazdušnim sistemima, ministar odbrane Džejms Hepi je otišao dalje, rekavši da bi bilo potpuno legitimno da se oružje koristi protiv linija snabdevanja unutar Rusije.

Kao odgovor, Rusija je počela da bombarduje linije snabdevanja gađajući železnice i mostove i preti da će pogoditi Kijev. Kako se sukob u Ukrajini razvija, strane u sukobu menjaju svoje ciljeve.

Rusija je za sada odustala od potpunog osvajanja, i nastoji da odseče susednu zonu okupacije koja seže sve do Pridnjestrovlja.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs

Bonus video: