NIJE SVE ONAKO KAKO IZGLEDA Najnovija studija pokazala da srećne zemlje imaju svoju MRAČNU STRANU

Zemlje koje redovno završavaju na vrhu lestvice blagostanja u smislu subjektivnog doživljaja sreće, poput Danske ili Finske, imaju svoju mračnu stranu, pokazalo je novo istraživanje.

U novoj multinacionalnoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Scientific Reports, koja je uključivala 40 zemalja sa 7.443 učesnika, autori su istraživali kako društveni pritisak da budemo srećni, a ne tužni, utiče na emocionalne, kognitivne i kliničke pokazatelje blagostanja širom sveta.

Podaci su prikupljeni iz "Gallup Vorld Happiness Survei". Ovaj indeks se zasniva na subjektivnim procenama sreće velikih nacionalno reprezentativnih uzoraka. Ovo je omogućilo autorima da utvrde kako ukupna sreća jedne nacije, a time i društveni pritisak na pojedince da budu srećni, može uticati na dobrobit pojedinca.

Rezultati su pokazali da je pritisak bio jači u zemljama koje su više rangirane na Svetskom indeksu sreće. Drugim rečima, u zemljama kao što su Danska ili Finska, društveni pritisak da sebe smatraju srećnim predviđao je loše mentalno zdravlje jednog dela populacije.

To ne znači da ljudi u ovim zemljama u proseku nisu srećniji, ali da za one koji osećaju veliki pritisak jer nisu srećni, život u srećnijim zemljama može dovesti do još slabijeg osećaja blagostanja.

Zašto bi to mogao biti slučaj?

Autori objašnjavaju da okruženost morem srećnih lica može pogoršati posledice široko rasprostranjenog osećaja društvenog pritiska da se bude srećan. Ovi znaci tuđe sreće nisu ograničeni isključivo na njihovo eksplicitno izražavanje, već su vidljivi i u suptilnijim znacima, kao što su prijatan društveni kontakt ili bavljenje prijatnim aktivnostima. Ovi signali su obično jači u srećnijim zemljama, što pojačava efekte društvenih očekivanja.

U ovim zemljama osećaj sreće lako može postati očekivana norma. Ovo povećava društveni pritisak koji ljudi osećaju da se pridržavaju ovih normi i pogoršava posledice za one koji to ne uspeju da postignu. Osećaj društvenog pritiska na ljude da budu srećni, a ne tužni, posebno pogađa ljude sa niskim osećajem blagostanja u zemljama sa višim svetskim indeksom sreće.

Danas se poruka da je sreća važan životni cilj izražava na mnogo različitih nivoa u savremenim društvima, a istraživanja društvenih emocija pokazuju da ljudi lako internalizuju ove istaknute standarde emocija.

Na makro nivou, na primer, isticanje važnosti sreće svedoče brojni treneri sreće, tzv. životni treneri i kampanje samopomoći i knjige koje pružaju savete i trikove za negovanje najpozitivnijih načina razmišljanja. Još implicitniji su naizgled savršeni životi uticajnih ljudi na društvenim medijima i sveprisutna nasmejana lica i aluzije na sreću u upečatljivim reklamama i časopisima.

Hvaliti se srećom na društvenim mrežama

Psihologinja Anita Lauri Korajlija sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu kaže da društvene mreže pružaju mnoge prednosti, ali da način na koji ljudi kreiraju sadržaj na njima može biti snažan okidač za društvena poređenja koja se često završavaju zaključkom da su životi drugih mnogo zanimljiviji. , jednostavniji i srećniji od našeg.

- Sve to može dovesti do osećaja da nešto nije u redu sa našim životima, odnosima i partnerskim odnosima jer ne odgovaraju idealnoj slici života drugih koje pratimo. A zaboravljamo da vidimo samo malo, uredno, pažljivo odabrano i često fotošopirani deo života, drugi su to odlučili da pokažu - ističe Lauri Korajlija.

Autori studije pišu da na mikro nivou ljudi takođe mogu da se osećaju pod pritiskom svojih prijatelja, porodice ili kolega da se predstave na preterano pozitivan način jer ih ovi bliski društveni kontakti direktno ili indirektno podstiču da se osećaju srećnim.

Prirodno je ponekad biti nesrećan

Takav jednostrani društveni naglasak na sreći nosi sa sobom rizik da istovremeno neguje percepciju da je preostalo malo prostora i razumevanja za negativnost.

Naime, u mnogim savremenim društvima ili društvenim grupama, prirodno iskustvo negativnih emocija lako se stigmatizuje, smatra se neprilagođenim za mentalno blagostanje i nečim problematičnim, što treba odmah tretirati.

Ali povremeni osećaji stresa, tuge ili anksioznosti su neizbežna stvarnost za svako ljudsko biće i praktično onemogućavaju stalno pridržavanje naizgled visokog standarda sreće.

Budući da ovaj nedostižni standard lako otkriva razlike između stvarnog emocionalnog života i emocija koje društvo jasno odobrava, poznato je da uočeno neispunjavanje društvenih očekivanja izaziva negativne metaemocije, pesimistične stavove i ruminativne reakcije, i ironično pogoršava ove nepoželjne emocionalne emocije , tumače autori.

Neprijatne, a ne negativne emocije

Lauri Korajlija kaže da snažno prisutan imperativ sreće nameće ideju da ako neko nije uvek srećan, s njim nešto nije u redu.

- Postoji ideja da su tuga, bes, strah i anksioznost nepoželjne emocije, da ih treba izbegavati i da su znak neuspeha. Zaboravljamo da su to neprijatne, a ne negativne emocije, da svaka od njih ima adaptivnu funkciju. i potpuno je očekivano da ih doživljavamo u svakodnevnom životu. I da su većina ljudi privremena emocionalna stanja koja dolaze i prolaze. Kao sreća. Niko nije uvek srećan. Gurajući sreću u prvi plan patologiziramo druge emocije, namećemo osećaj da nešto nije u redu sa nama ako smo tužni, a nemamo ''pravog'' razloga za tugu itd.

Stoga treba imati na umu da je sreća prolazna, prijatna emocija prema kojoj ćemo stalno ceniti svoj život. Pikantan život se sastoji od umerene količine svih emocija, a ne samo sreće, objašnjava psiholog.

Šta je rešenje?

Autori se na kraju pitaju šta se može učiniti u takvoj situaciji.

Na ličnom nivou, osećanje i izražavanje sreće je dobra stvar. Ali kao što su druga istraživanja pokazala, ponekad je dobro biti osetljiv na to kako naše izražavanje pozitivnih emocija može uticati na druge, objasnili su časopisu "Conversation".

Iako je dobro unositi sreću i pozitivnost u svoje interakcije, takođe je dobro znati kada to ublažiti - i da izbegnete otuđenje onih koji možda neće deliti našu radost u nekom trenutku.

U širem smislu, kažu, možda je vreme da se preispita kako merimo nacionalno blagostanje. Već znamo da uspeh u životu nije sadržan samo u pozitivnim emocijama, već i u dobrom reagovanju na negativne emocije, pronalaženju vrednosti i nelagodnosti i fokusiranju na druge faktore kao što su smisao i međuljudska povezanost.

Možda je vreme da se zemlje rangiraju ne samo po tome koliko su srećne, već i po tome koliko su bezbedne i otvorene za čitav niz ljudskih iskustava, zaključuju autori.

Kurir.rs/Index.hr