Američki portal Hil objavio je zanimljivu analizu vezanu za ukrajinsku ratnu krizu i antirusku sankcionu politiku Zapada, iz koje izdvajamo najvažnije delove.

Zapadne sankcije Rusiji bez presedana upoređene su sa ekonomskim oružjem za masovno uništenje koje bi na kraju uništilo rusku ekonomiju. U stvarnosti, sankcije su kao mač sa dve oštrice – one štete Rusiji, ali i nameću troškove svojim inicijatorima, piše Hil.

Zapad je, u stvari, u zamci: sankcije i produbljivanje sukoba, koji pomažu u podizanju globalnih cena roba i energenata, vode ka većim prihodima Moskve uprkos značajnom smanjenju njenog izvoza. A više međunarodne cene, koje podstiču inflaciju, znače političke probleme kod kuće za one koji stoje iza sankcija, navode američki mediji.

„Pogledajte još jedan paradoks: uprkos tome što je Rusija odsečena od svetskih finansijskih arterija, ruska rublja se dramatično oporavila kroz državnu intervenciju. Kao da signalizira da Japan plaća cenu prateći vođstvo SAD u odnosu na Rusiju – japanski jen (treća najtrgovanija valuta na svetu) je pao na najniži nivo od 20 godina u odnosu na američki dolar, zauzimajući najgore od 41. ove godine. Valuta koja se prati gora je od rublje“, piše Hil.

U međuvremenu, izbegnuta inflacija i poremećaji u lancu snabdevanja ugrožavaju profit zapadnih kompanija, dok rastuće kamatne stope usmerene na obuzdavanje inflacije pogoršavaju lošu situaciju za potrošače. Uz velike ekonomske probleme, april je postao najgori mesec za Volstrit od pada izazvanog pandemijom u martu 2020.

U prva dva meseca rata u Ukrajini, oni koji su uveli sankcije ironično su pomogli Rusiji da skoro udvostruči svoj prihod na oko 62 milijarde evra od prodaje fosilnih goriva njima, navodi se u izveštaju finskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha. Prvih 18 uvoznika, sa izuzetkom Kine, bili su oni koji su uveli sankcije, a samo na Evropsku uniju (EU) otpada 71 odsto kupovine ruskog goriva u tom periodu.

Činjenica je da je Rusija najbogatija zemlja na svetu kada su u pitanju prirodni resursi, uključujući među najveće svetske izvoznike prirodnog gasa, uranijuma, nikla, nafte, uglja, aluminijuma, bakra, pšenice, đubriva i plemenitih metala kao što je paladijum. , koji je vredniji od zlata i uglavnom se koristi u katalizatorima“, navodi se dalje u tekstu.

Bez njihove krivice, pravi gubitnici u sukobu Rusije i NATO-a, nažalost, su siromašnije zemlje, koje snose najveći teret ekonomskih posledica. Od Perua do Šri Lanke, sve veće cene goriva, hrane i đubriva izazvale su nasilne ulične proteste, koji su u nekim zemljama eskalirali u stalna politička previranja. Dugovi mnogih siromašnih zemalja su se produbili.

Koristeći čitav niz svog ekonomskog oružja, Zapad je pokušao da izazove šok u Rusiji. Ali, kao i oružani sukob, kako pokazuje ruska invazija na Ukrajinu, sankcije su nepredvidive u oblikovanju ishoda i često dovode do neželjenih ili nepoželjnih posledica.

Pobeda velike sile, posebno one sa najvećim arsenalom nuklearnog oružja na svetu, uz mnoštvo oštrih sankcija, obeleženeo je opasnošću, posebno pošto sofisticiranije i teže zapadno oružje ulazi u Ukrajinu, a Sjedinjene Države ih takođe snabdevaju obaveštajnim podacima sa bojnog polja.

„Sankcije, koje signaliziraju dolazak nove ere unilateralizma predvođenog SAD, verovatno će oslabiti i na kraju čak i potkopati globalnu finansijsku arhitekturu koju kontrolišu Zapad, koju bi trebalo da brane. Opsežne sankcije, koje izazivaju širu zabrinutost u vezi sa oružjem, finansijama i njihovim implikacijama na bilo koju zemlju koja se usudi da pređe crvenu liniju SAD, stvorile su novi podsticaj nezapadnim nacijama da istraže uspostavljanje paralelnih aranžmana. „Kina ne samo da će voditi ovaj proces, već će izaći i kao pravi pobednik u sukobu NATO-Rusija.

Bajdenovo uverenje da bi „ovaj rat mogao da potraje još dugo“ podržava načelnik združenih generalštabova general Mark Mili. Ali kako se sukob odugovlači, a bumerang efekat sankcija produbljuju krizu troškova života, podele u zapadnom taboru će se širiti i uslediće „zamor od Ukrajine“. Zapad će imati malo izbora osim da pregovara sa Putinom o okončanju sukoba, kako je predvideo Havijer Solana, bivši šef NATO-a i bivši španski ministar spoljnih poslova. Takvi pregovori biće od vitalnog značaja za zaustavljanje uništenja Ukrajine i odvraćanje Evrope od plaćanja glavne cene, zaključuje se u analizi američkih medija.

Kurir.rs/Geopolitika.news