Nakon priznanja Pentagona da su pomogli ukrajinskim snagama da potope rusku krstaricu "Moskva", međunarodna zajednica strahuje da bi ruski predsednik mogao da uzvrati.

collage.jpg
Foto: Printscreen/Twitter

Krstarica "Moskva" je bila ponos ruske Crnomorske flote. Potonula je 14. aprila nakon što su je pogodila dva ukrajinska projektila Neptun.

Potonuće broda bio je veliki udarac za Rusiju i najznačajniji gubitak za bilo koju mornaricu u poslednjih 40 godina.

Kremlj je tvrdio da je brod potonuo jer je bio oštećen u eksploziji municije i požaru koji je izbio. Prema nepotvrđenim izveštajima, stradalo je oko 40 ljudi dok je 100 povređeno.

Kako prenosi NBC, napad se dogodio nakon što su ukrajinske snage zatražile informacije od Amerikanca o brodu koji plovi Crnim morem južno od Odese i koji su SAD identifikovale kao "Moskvu" i pomogle da se potvrdi njegova lokacija.

Čim se u javnosti pojavila ova informacija, američki zvaničnici - koji strahuju da bi Vladimir Putin mogao da odgovori na ove izveštaje i tako ovaj konflikt pretvori u pravi rat - su brže bolje pojurili da se ograde i naglase da Vašington nije unapred znao da će Ukrajinci gađati "Moskvu" i da nisu učestvovali u donošenju odluke o napadu.

"Ukrajinci imaju sopstvene obaveštajne kapacitete da prate i targetiraju ruske brodove, što su i uradili u ovom slučaju", naglasio je portparol Pentagona Džon Kirbi.

Iako je američka administracija i dalje oprezna po pitanju provociranja Putina - predsednik Džo Bajden je rekao da neće slati američke trupe u Ukrajinu ili tamo uspostaviti zonu zabranjenog leta - sadašnji i bivši zvaničnici rekli su Njujork tajmsu da je vlada procenila da ipak postoji neka vrednost u upozoravanju Rusije da Ukrajina iza sebe ima podršku SAD i NATO.

Zvaničnici smatraju da Moskva sada treba da izvaga da li može da se nosi sa većim sukobom, posebno onim koji bi omogućio NATO-u da se pozove na svoju povelju o međusobnoj odbrani ili direktnije uđe u rat.

Sjedinjene Države su do skora krile koliko vojnoobaveštajnih podataka su podelile sa Ukrajinom iz straha da ne isprovociraju Putina ali poslednjih nedelja deluje kao napuštaju tu politiku - poslali su teško naoružanje Ukrajini, a predsednik je od Kongresa zatražio dodatnih 33 milijarde dolara pomoći za vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, piše Njujork tajms.

Kirbi je ipak novinarima naglasio da SAD ne dele informacije o tome gde se u Ukrajini nalaze ruski generali i drugi visoki zvaničnici, kao i da su Ukrajinci ti koji donose odluke koga će i kad napasti.

Šef obaveštajnog komiteta Kongresa, demokrata Adam Šif rekao je CNN da je Bajdenova administracija izbegavala da govori o obaveštajnim podacima koje je prosledila Kijevu iz straha da će to dovesti do "eskalacije konflikta" ali je naglasio da Ukrajina dobija informacije u realnom vremenu kako bi se "odbranila".

Kolumnista Forin polisija i profesor međunarodnih odnosa na Harvardu, Stiven M. Volt međutim smatra da bi Vašingon morao ozbiljno da shvati ruske nuklearne pretnje.

Iako i dalje veruje da je šansa da do nuklearnog rata dođe slaba, kaže da mu je sada lakše da zamisli tu ideju nego pre nekoliko meseci.

Direktnog američkog učešća u ratu u Ukrajini (u vidu pucanja i ubijanja ruskih snaga) nema ali, iako je to funkcionisalo u vreme Hladnog rata, Volt smatra da takva politika nije apsolurna prepreka neželjenom sukobu.

Istorijski gledano, do eskalacije dolazi zato što države ne uspevaju da ostvare svoje ratne ciljeve i možda se čak suočavaju sa mogućnošću velikog poraza, naveo je on i kao primer naveo Prvi svetski rat i Vijetnam.

Volt strahuje da bi odsustvo američkih vojnika u Ukrajini moglo da podstakne Rusiju da iskoristi jedno ili dva taktička nuklearna oružja u Ukrajini, znajući da Amerikanci neće stradati a da bi napad mogao da posluži kao "mera odvraćanja".

Njega, isto tako, brine i činjenica da je Putin poznat po tome da je neko ko ispunjava svoja obećanja. Zabrinut zbog zapadnog naoružavanja Ukrajine i sve jačih veza između Kijea i Vašingtona, Putin je poslao veliku vojnu silu na granicu i zapretio vojnom akcijom. SAD i NATO ga nisu shvatili dovoljno ozbiljno i, kako je naveo Volt, "svi znamo šta se dalje dogodilo".

Umesto što ruska upozorenja odbacuje kao blef, možda bi Vašington trebalo da ih shvati ozbiljno, naveo je Volt i dodao da je uspešno odupiranje Ukrajine ruskoj invaziji, potpomognuto američkom vojnom pomoći, osokolilo zapadne lidere da dalje pritiskaju Putina i požele da ga kazne zbog invazije.

Problem je, naveo je on, što ti pokušaji da se porazi Rusija mogu da "ohrabre racionalnog lidera da razmotri druge opcije, poput demonstracije sile manjim nuklearnim oružjem".

Sa druge strane, ako Putin pomisli da ga čeka potpuni poraz, vojni kolaps i pad sa vlasti, da li Zapad zaista veruje da neće podići ulog? To bi, navodi Volt, bila kocka ali se ruski lider i ranije kockao.

On neće narediti nuklearni napad širokog spektra jer bi to bilo samoubistvo ali demonstracija sile protiv protivnika koji nema nuklearno oružje i koja bi prošla relativno bez težih posledica, je prilično ostvariva ideja. I vrlo uznemirujuća, naveo je ekspert.

Sa druge strane, kršenje nuklearnog tabua bi učinilo Rusiju parijom na duže vreme, a moglo bi da pomogne Zapadu da privuče Peking na svoju stranu. Isto tako bi moglo i da uplaši mnoge vlade i podstakne ih na nepromišljene poteze da se okonča rat.

Rat u Ukrajini je tragedija i iako Volt smatra da mogućnost nuklearnog konflikta nije mnogo verovatna, navodi da bi zapadni lideri morali ozbiljnije da shvate pretnju nuklearnim oružjem i umesto da pričaju o vojnim ciljevima i kampanjama, pažnju usmere na dogovaranje primirja i okončanje rata - a to bi značilo da će sve strane, uključujući i SAD, morati da se zadovolje sa mnogo manje nego što su želele.

Kurir.rs