POGLED NA BRITANSKO RUSKE ODNOSE Kratka istorija kinjenja, podmetanja, spletki i obaveštajnih igara!

Istorijat rusko-britanskih odnosa je svakao bio buran. Posebno u 19 veku, što se kasnije mnogo toga reflektovalo i na sadašnja dešavanja posebno u Ukrajini. Trenutna kriza i napetost koja postoji na relaciji London - Moskva i odapinjane otrovnih strala bilo je više nego dovoljan povod da razgovaramo sa Boškom Jovanovićem vojnim komentatorom i magistrom međunarodnih odnosa koji je bavio ovom temom.

Prema Jovanovićevim rečima Britanci su se svuda suprostavili Rusima, pa ima knjiga sa temom britansko-rusko rivalstvo na Balkanu u 19 veku koju je napisao Stevan Pavlović.

- Stvar je u tome da Britanci kroz 19 vek svuda iz tog straha su pravili Rusima probleme gde su i koliko god mogli i davali sve od sebe, što je prinudilo Ruse tj Ohranu da se pozabavi Britanijom i počne da prave probleme, pa su smisli nešto što se naziva Teozofija i smisli su Blavacku, umalo sa tim nisu napravili dar mar u Indiji. To što padne ruskoj službi na pamet to malo kome može da padne na pamet u svetu.

On dodaje da posle dolazi do savezništva između Bitanaca i Rusije 1907. iako je Britanija finasirala Japan da napadne Rusiju na Dalekom istoku i posle japanskih pobeda kod Cušime i Mugdena, Rusija ostaje bez pola Sahalina, pa 1945. Staljin vrši osvetu za ta dva poraza i uzima tu polovinu Sahalina i Kurilska ostrva.

- Godine 1907. se potpisuje savez i Britanija je to uradila zbog sumanute i duboko neracionalne pomorske politike carske Nemačke. Za to je najviše kriv admiral Hiper. On je smatrao da Nemačka treba da ima najveću flotu na moru. To je naravno izazvalo paniku kod Britanaca. Lenjin nalazi svoje utoščlište u Londonu, kao i mnogi Boljševici. U prvom svetskom ratu savezništvo solidno funkcioniše. Britanci pre revolucije, odnosno Mi 6 organizuje likvidaciju Raspućina što naravno slabi nemački uticaj na ruskom dvoru. To je zajedno sa Britancima uradio veliki knez Feliks Feliskovič Jusupov i Britanci od 1917 zauzimaju tvrdi antikomunistički stav. U tome je prednjačio Čerčil. Posle 1945 u hladnom ratu dolazi do toga da Rusi stvaraju legendarni proboj u obaveštajne strukture Britanaca, pošto ceo svet zna za Kima Filbija, Gaja Brdžisa i ostale. Posle završetka Hldnog rata Britanici se ne angažuju prema Rusima do odlaska Putina na Vlast. Godine 2006. dešava se čuveni incident sa britanskom obaveštajnom službom i lažnim kamenom u Moskvi koji je otkrio FSB. Od tad britanska propaganda drži duboko antiruski stav, pa to je dosta pomoglo da se promeni kod običnih ljudi na primer kod Romana Abramoviča pošto su najvijači Čelzija istakli rusku zastavu sa natpisom na latinskom "Roman imeperija ili "Romanova imperija" i njih ne može da ubedi da Rusi nisu najgori i sve u tom stilu. Dosta je pomoglo i svetsko prvenstvo u fudbalu pa je bilo dosta engleskih navijača koji su imali susret sa Rusima iz prve ruke koji je bio suprotan od propagane lansirane kroz britanske mediji. London je bio ekstra priblačan za ruske oligarhe. Roman Abramovič je potrošio ogromne pare na Čelsi, Ališer Usmanov hteo je da kupi Arsenal. Abramovič je hteo da gradi nov stadion, ali mu to služe bezbedosti nisu dozvoli da produži boravak, U Londonu se krio Boris Berezovski, dodaje on.

Prema njegovim rečima što se tiče današnjih sukoba Britanaca i Rusa, on kaž da mu logika Britanaca nije jasna.

-Oni su uspešno prodali sve što su mogli. Sve je privatizovano pruge, voda, svi mogući resursi. Svu glavnu britansku industriju su kupili Kinezi pogotovo auto industriji, pa je smešno što u stategiji Globalna Britanija, koja je jedna bajka koju ne treba ozbiljno shvatiti, na par stranica napisano nacionalna privreda integrisana u svetsku ekonomiju. Stranci su pokupovali fudbalske klubove. Sve što se moglo u Britaniji da se kupi kupili su stranci.

Stvar je u tome sad to što postoji takozvano savezništov "Five eyes" što označava deljenje obaveštajnih podataka među anglosaksonskim državama Velika Britanija, Australija, SAD, Novi Zeland. Suština u tome što umesto idološke i svake druge bliskosti koja je postojala između Regana i Margart Tačer, a to ne možemo da kažemo za sadašnje američke i britanske političare, kaže on i napominje

- Što se tičle ukrajinske krize, kad je počela tad se pojavio jedini prilog na BBC da informišu premijera da narod teško živi nema za greajanje ili hranu, da obični ljudi ne mogu da plate jedno ili drugo. Posle toga nije moglo ništa drugo da se vidi osim uspeha ukrajinske vojske. Pa ja bih onda posmislio da je u principu Ukrajina deo velike Britanije. Jer nikakvih drugih vesti o dešavnjima u Velikoj Britaniji ne može da se viid samo Ukrajina. Rusi su imali RT UK koji nije vodio rusku proipagandu, nego je vodio škotsku propagandu, koja se i dalje vodi preko RT samo u manjem obimu tako da će Rusi morati biti prinuđeni da odgovore Britancima, da bi ih ovi pustili na miru. Britanija nije kapacitet ni vojni ni intelektualni. Ne postoji drugi Makinder. Britanija nema nekog spoljnopolitičkog stratega. Britanski političari za vreme Drugog svetskog rata i Hladnog rata su bili na većem intelektualnom nivou od sadašnjih političara.

Jovanović postavlja pitanje kako jedni mogu drugima da naude?

- Pa vrlo jednostavno tako što će non stop da ih kinji i kako da kažem da podržavaju bilo kakvu akciju, proitv Rusa, čak štaviše Ben Volis se hvalio smnjenem ruskog uticaja u Srbiji. Samo mi nije jasno što želi da samanji ruski uticaj u Srbiji a ne želi da poveća svoj recimo da potpiše sporazum o Kulturnoj saradnji da se sve Kembrdž i Oksford enciklopedije prevedu na srpski. To što se Ben Volis hvalio o tome je pisala britanska štampa kao izvor te informacije, zaključuje on.

Kurir.rs/A.Mlakar