Rusija će odgovoriti ako Alijansa počne da jača vojnu infrastrukturu u Švedskoj i Finskoj, poručio juče ruski predsednik

Moskva će razmestiti taktičko nuklearno oružje na sve svoje evropske granice ukoliko Švedska i Finska dozvole uspostavljanje vojnih baza na svojoj teritoriji kad postanu članice NATO, javila je ruska državna televizija Rusija 1. Sam ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će "Rusija odgovoriti ako NATO počne da jača vojnu infrastrukturu u Švedskoj i Finskoj". Ove dve skandinavske zemlje napuštaju neutralni status koji su imale još od završetka Drugog svetskog rata i na korak su od ulaska u Alijansu.

Debalans snaga

Okidač za velike promene na bezbednosnoj mapi Evrope bila je ruska invazija na Ukrajinu, a u Helsinkiju i Stokholmu smatraju da će biti sigurniji ulaskom u NATO.

Video-snimak iz Rusije: Iskanderi već krenuli ka granici?

Čini se da je Rusija već počela da premešta nuklearne rakete na granicu s Finskom, samo dan nakon što je ta zemlja objavila da će se kandidovati za članstvo u NATO. Na ruskim društvenim mrežama objavljen je video-snimak koji prikazuje kamione s balističkim raketama "iskander" - koje mogu biti opremljene nuklearnim bojevim glavama - kako se kreću navodno auto-putem do Viborga, na finskoj granici, prenosi Dejli mejl.

- Njihov glavni razlog za ulazak u NATO je strah, ali imaće više razloga da se plaše kad budu u Alijansi. Kad NATO uspostavi baze u Švedskoj i Finskoj, Rusija neće imati izbora nego da neutrališe taj disbalans snaga razmeštanjem taktičkog nuklearnog oružja - objavila je TV stanica Rusija 1. - Rusija nema problema s Finskom i Švedskom. Ali ekspanzija vojne infrastrukture na ove teritorije sigurno bi dovela do našeg odgovora. Šta bi naš odgovor bio - to zavisi od pretnje. Problemi se izazivaju bez razloga, reagovaćemo u skladu s njima. SAD koriste širenje NATO na agresivan način da dodatno otežaju već tešku globalnu situaciju - poručio je Putin na sastanku s liderima Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, a prenosi Rojters. Dmitrij Medvedev, bivši predsednik Rusije i zamenik predsedavajućeg Saveta za bezbednost Ruske Federacije, upozorio je da bi moglo da dođe do razmeštanja nuklearnog naoružanja i hipersoničnih projektila u rusku enklavu Kalinjingrad.

Podrška Kijevu... Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATOfoto: EPA

Jens Stoltenberg: Moguća pobeda Ukrajine

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da ruska vojna operacija u Ukrajini ne ide po planu i da je moguća pobeda Ukrajine na bojnom polju. - Ukrajina može da ostvari pobedu u borbi protiv ruskih snaga jer se situacija ne razvija prema planovima Moskve. Rusi nisu zauzeli Kijev, povukli su se iz okoline Harkova, njihova velika ofanziva kod Donbasa je zaustavljena. NATO je jači nego ikad, a Amerika i Evropa su ujedinjene. Ukrajina može da pobedi u ovom ratu - rekao je Stoltenberg.

Sergej Rjapkov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, rekao je da bi ulazak Švedske i Finske u NATO "bila još jedna greška s dalekosežnim posledicama". - Bezbednost u Švedskoj i Finskoj neće biti pojačana nakon ulaska u NATO. Dovešće do radikalne promene situacije u svetu. Niko ne treba da gaji iluzije da će Rusija to prosto prihvatiti - istakao je Rjapkov.

Turska koči

I dok iz Brisela najavljuju da će Švedska i Finska biti primljene po ubrzanoj proceduri, situacija nije tako jednostavna. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je da neće podržati proširenje NATO zbog toga što Stokholm i Helsinki "podržavaju terorističke organizacije", misleći na militantnu Radničku partiju Kurdistana. Za svaku odluku o širenju NATO potrebno je odobrenje svih 30 saveznica i njihovih parlamenata. Finska je zvaničnu odluku o pristupanju NATO donela pre nekoliko dana, a Švedska je to formalno učinila juče.