MREŽA OD 120.000 BUNKERA POVEZANIH KILOMETRIMA TUNELA: Finska i Švedska se godinama pripremaju za eventualne napade VIDEO
Nakon Hladnog rata podzemne mreže bunkera po Evropi su zanemarene počele da propadaju, ali ne i u Skandinaviji gde se grade novi.
Hladni rat se završio i evropske vlade bunkere više nisu smatrale prioritetima. Isključili smo mogućnost nuklearnog napada i opustili smo se. Onda je 2014. Rusija ušla na Krim i to je za nas bio poziv za buđenje. Shvatili smo da smo bili naivni, rekao je 2018. portparol švedske civilne služve Uve Brunstrom.
Švedska je od 2014. ubrzano radila na pripremi i modernizaciji mreže svojih podzemnih bunkera.
Prema procenama nadležnih službi, u ovoj skandinavskoj zemlji trenutno postoji između 65.000 i 70.000 bunkera spremnih da prihvate gotovo 80 posto švedske populacije (oko 10 milijuna). Ista situacija je i u Finskoj koja ima mrežu od oko 55.000 podzemnih bunkera koji imaju dovoljno kapaciteta da prime celo stanovništvo (oko 5,5 miliona).
Dve zemlje su ovih dana saopštile da će pristupiti NATO savezu, uprkos upozorenjima Rusije da to ne čine. Iako je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da ovim zemljama "ne preti nikakva pretnja", Skandinavci misle da pretnja postoji.
Dok je mir, bunkeri se koriste kao bioskopi, klubovi, crkve, muzeji, sportski tereni. Kad vlada izda naređenje, u roku od 72 časa mogu da se pretvore u bunkere, piše 24sata.
Odlučna da na vreme pripremi i edukuje stanovništvo, Švedska je još 2018. na kućne adrese svih svojih građana poslala pamflete na 20 stranica u kojima im savetuju kako da postupe u slučaju rata, kako da pripremaju hranu, koriste oružje, razlikuju lažne vesti od pravih...
"Ako dođe kriza ili rat" pamflet je zamišljen kao dodatna edukacija našim građanima. Švedska je sigurnija od mnogo drugih država, ali uvek postoji mogućnost pretnje i zato moramo da reagujemo. Ako ste pripremljeni, onda je lakše delovati, objasnio je tada Gardijanu portparol švedske vlade.
"Civilna obrana i zaštita je u našoj kulturi stvar solidarnosti", rekla je Forin polisiju Rosana Farboel, profesorka specijalizovana za Hladni rat na danskom univerzitetu u Arhusu.
"Imamo dugu tradiciju pripreme i spremnosti... Uvek treba biti spreman i imati rešenje", rekao je ABC njuzu Čarli Salonius-Pasternak, istraživač sa Instituta za međunarodne odnose u Helsinkiju.
Švedska vlada je razvila i aplikaciju na kojoj je moguće videti gde je najbliže sklonište.
Osim modernizacije starih, vlasti grade i nove bunkere jer to od njih traže građani kojima se ne dopada ideja da 20 do 30 posto populacije nema pristup skloništu.
Sa druge strane, Finci su pripremljeni, koliko jedna država može biti pripremljena za nuklearni rat... Helsinki tako nosi i nezvaničnu titulu "najsigurnijeg grada na svetu".
Ispod finske metropole se nalazi čak 5500 podzemnih bunkera i skloništa povezanih nizom tunela dugim 330 kilometara. U njima ima mesta za svakog od 660.000 stanovnika Helsinkija, plus još 100.000 ljudi, procenjuju vlasti.
U glavnim gradskim bunkerima se u svakom trenutku nalazi dovoljno hrane i vode za 14 dana, mnogo njih je tunelima povezano sa prodavnicama, lanac snabdevanja je obezbeđen i prema procenama državnih službi u njima se bez problema može živeti mesecima
Poruka ovih bunkera je da će Finska preživeti. Spremni smo na sve, poručuju iz finske civilne službe.
Kurir.rs
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"