Endru iz Plimuta kaže da je otputovao u Ukrajinu da leči ranjene civile, ali je za nekoliko nedelja bio izložen granatiranju, ranjen i zarobljen. Oporavljajući se u bolnici, rekao je za RT da su on i njegovi kolege dobrovoljci bili „izmanipulisani“ upravo na dužnost koju su se zakleli da će izbegavati.

Endru (35) je bio pridružen jedinici ukrajinske Internacionalne legije u blizini Nikolajeva kada se našao pod razornom ruskom artiljerijskom baražom. Ruske trupe su pucale na njegovu poziciju, Endru je pogođen metkom u ruku i on se predao.

„Nisam bio tamo da se borim pa sam se predao“, rekao je za RT. Što se tiče njegovih saboraca koji su se borili, „poginuli su“, objasnio je.

Endru je rekao da nikada nije nameravao da učestvuje u borbi, pa čak ni da joj se približi. Gledajući medijske izveštaje o sukobu u Ukrajini u martu, on je rekao da je stekao utisak da „Ukrajina traži pomoć od ljudi“ i kontaktirao je ukrajinsku ambasadu.

Ostavljajući svoju decu, odleteo je iz Velike Britanije u Poljsku i stigao do ukrajinske granice. Nakon kratkog boravka u „pomaganju izbeglicama“ tamo, rekao je da mu je prišao čovek po imenu „Jacob“ iz Međunarodne legije, koji mu je rekao da bi njegovo osnovno medicinsko iskustvo – stečeno u britanskoj vojsci – moglo da se dalje koristi u Ukrajini. .

„Osećam se tužno“, rekao je on za RT. „Osećam da su me lagali, masovno. Ne samo od strane Legije stranaca, već se osećam kao da su me lagali u Velikoj Britaniji preko zapadnih medija. Endru je rekao da su novinski izveštaji o tome da „svi ljudi dolaze da pomažu, odlaze u Ukrajinu, pomažu Ukrajini“ čine da putovanje izgleda kao laka perspektiva.

Kada je ušao u Ukrajinu, Endru se priseća da je putovao u zgradu u Lavovu, gde su on i grupa stranaca nekoliko dana držani u zatvorenom prostoru, navodno zbog sopstvene bezbednosti. Iako je služio u britanskoj vojsci, Endru je rekao da nema nikakvog borbenog iskustva, te da su dobrovoljci poput njega držani odvojeno od veterana koji su došli u Ukrajinu da se bore.

Odatle je grupa autobusom prebačena do Javoriva – gde je ruskim projektilom uništen centar za obuku stranih regruta – a zatim u Kijev, gde im je ukrajinski rukovodilac rekao da će situacija biti slična onoj u Lavovu: „Vi biće zaključani, ne možete napustiti zgradu, morate ostati unutra, bićete nahranjeni, voda će vam biti obezbeđena, sačekajte dalje instrukcije.“

Endruova prva interakcija sa ukrajinskim civilima dogodila se početkom aprila u gradu Buča, gde je rekao da je kuvao i delio hranu. Iako je stigao u Buču nakon što su ruske trupe napustile, rekao je da nije video nikakve znake ratnih zločina koje je ukrajinska vlada kasnije pripisala tamošnjim Rusima.

„Nisam lično video leševe, nisam video ništa, izgledalo je netaknuto“, priseća se on i dodaje da je ostao na periferiji grada. „Sve je izgledalo normalno. Nije bilo znakova borbe."

Posle samo jednog dana u Buči, druga vožnja autobusom odvela je Endrua i njegove pratioce u Nikolajev, za koji je rekao da je „bliže frontu nego što sam znao. Čak i nakon što je premešten u borbenu jedinicu od šest drugih stranaca van grada, Endru je rekao da stvari izgledaju tiho. Međutim, dan nakon što je poslat na front, položaj je napadnut.

„Pogođen sam u ruku, slomio sam kosti“, rekao je za RT. Dok su ruske trupe napredovale, Andrej je ležao na zemlji sa zdravom rukom iznad glave, sve dok ga ruski vojnik nije odvukao u lisičju rupu i ukazao mu prvu pomoć. „Veoma sam srećan što sam preživeo“, prisetio se on. „Ruski vojnik koji mi je pružio prvu pomoć spasio mi je život. Metak mi je presekao arteriju i krvario sam.”

Endruov otmičar ponudio mu je cigaretu pre nego što su ga vratili preko ruskih linija na operaciju i ispitivanje. Trenutno čekajući još dva kruga operacije u bolnici pod upravom Narodne Republike Donbas (DNR), on je za RT rekao da je bilo mnogo dobrovoljaca poput njega koji su završili „u situaciji u kojoj ne želite da budete“.

„Činilo se da su svi normalni ljudi koji su želeli da pomognu“, rekao je on o svojim kolegama volonterima, grupi koja je uključivala britanske, kanadske, američke, nemačke i danske članove. Međutim, rekao je da su se mnogi osećali „isto kao i ja“, jer su se osećali kao da su „izmanipulisani“ da pomažu vojnicima, a ne civilima.

Od njegovog hapšenja, Endru je za RT rekao da je u bolnici lečen „veoma dobro“. „Svi su veoma ljubazni. Svaki dan dobijam medicinsku pomoć, hranjen sam tri puta dnevno, dobijam vodu, čaj, kafu, sve što mi treba“, objasnio je on. On je rekao da vlasti DNR trenutno traže da ga vrate u Veliku Britaniju, ali da im je potrebna saradnja britanskog ministarstva unutrašnjih poslova i ukrajinske ambasade u Londonu da bi organizovali transfer.

Ni London ni Kijev ne sarađuju na zahtevima DNR, rekao je on za RT.

Kurir.rs/RT