INFLACIJA U ITALIJI Ulje skoro nemoguće naći, a tamo gde ga ima košta PAPRENO

Suncokretovo ulje je u pojedinim samoposlugama u Italiji skoro je nemoguće naći.

Italija godišnje troši oko 770.000 tona suncokretovog ulja, od čega uvozi čak 550.000 tona, 60 odsto iz Ukrajine.

Više od 70 odsto suncokretovog ulja u ovoj zemlji koristi se za potrebe prženja, majonez, soseve, namaze, keks, kao i druge proizvode koji Italijani svakodnevno kupuju.

No, s obzirom na nedostatak sirovina, logičan je porast cena krajnjeg proizvoda.

Karlo Tampijeri, predsednik "Asitola" i "Tampijeri" grupe, koja je jedna od najvećih italijanskih proizvođača suncokretovog ulja, izjavio je za medije da su potrošači iz tog razloga uvideli da se cena ulja povećala za više od 50 odsto u vrlo kratkom vremenu, što ih je šokiralo.

To znači i povećanje cena ostalih proizvoda, te su cene porasle kada je reč o skoro svim namirnica.

Jedna od najvećih briga je i ta što će u Ukrajini biti vrlo teško zasejati suncokret, kao i ostale žitarice u maju, te neće biti krajnjeg proizvoda naredne jeseni, odnosno kroz par meseci.

Proizvođači pokušavaju da nađu sirovine u Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

"Tampijeri" podseća i da semenje i đubrivo u Ukrajinu stižu iz Rusije, što više nije slučaj.

Povratak palminog ulja

I mada su do sada reklame u medijima, kada je reč o prehrambenim proizvoda, isticale da namirnice ne sadrže ulje od palme, sada mu se ponovo vraćaju, ne bi li na taj način zamenili suncokretovo ulje.

Ukrajina je najveći uzgajivač suncokreta na svetu i za nekoliko sedmica će se potrošiti sve zalihe.

Indonezija, koja je prvi proizvođač na svetu, 28. aprila zabranila je izvoz ulja od palme, jer na taj način pokušava da smanji povećanje cena od 40 odsto u zemlji.

Iz tog razloga je cena ulja od soje dostigla istorijski maksimum na berzi u Čikagu.

Još na početku ove godine, Indonezija je ograničila izvoz i odredila maksimum svojim stanovnicima kada je reč o kopovini ulja od palme.

Rast cena ulja

Sa rusko-ukrajinskim sukobom i krizom koja se tiče uzgajanja suncokreta, a samim tim i suncokretovog ulja, u Ukrajini koja ga je izvozila čitavom svetu, došlo je do ogromnog rasta cena svih drugih vrsta ulja.

U Italiji je cena suncokretovog ulja prešla sa 1,46 evra po flaši, na skoro tri evra.

U nekim zemljama Evropske unije i u Velikoj Britaniji, vlada je donela odluku da ograniči dnevnu količinu kupovine tog ulja, što je danas slučaj i sa Italijom.

-Zabrana izvoza ulja od palme od strane Indonezije nas zaista pogađa, jer su za nas oni strateško tržište što se tiče ovog proizvoda, izjavio je za dnevni list Republika predsednik Federacije za prehranu (Federalimentare) Ivano Vakondio.

-Prvo je Mađarska blokirala eksport žitarica, kao i Srbija koja je blokirala žitarice i proteine. I Rusija preti da zemljama koje joj nisu prijatelji, 'poput Italije', neće više izvoziti sve što je bitno za prehranu italijanskih građana. Sve to će nas vrlo oštetiti, uz ogromno povećanje cena tako da smo vrlo zabrinuti, istakao je Vakondio.

Mediji objašnjavaju da su biljna ulja najpogođeniji proizvod rusko-ukrajinskog sukoba, a obzirom na to da se u toj zoni nalazi 65 odsto (10 miliona tona) čitave globalne proizvodnje suncokretovog ulja.

Blokiranja od strane Indonezije, dovešće do dramatičnog povećanja cena.

Indija zabranila izvoz pšenice

Rat u Ukrajini dovodi i do krize, kada je žito u pitanju. Došlo je do rasta cena 16. maja za 4,6 odsto. Takođe, porasla je i cena mekog brašna za 5,48 odsto.

Indija, koja je drugi najveći svetski uzgajivač pšenice posle Kine, donela je odluku da zabrani izvoz pšenice, jer na taj način želi da zaštiti svoju populaciju.

Zapadne zemlje rizikuju prehrambenu krizu kakva do sada nije zabeležena.

Indijski mediji su objasnili da je zbog ekstremno visokih temperatura došlo do smanjenja žetve pšenice, koja je mnogo inferiornija nego što je trebalo da bude: ispod 100 miliona tona.

Pre toga je Indija trebalo da isporuči 10 miliona tona u inostranstvo. U aprilu je izvezla 1,4 miliona i potpisala je ugovore za još 1,5 miliona.

Proizvodnja pšenica u svetu

U svetu se proizvodi 749.467.531 tona pšenice svake godine. Kina je najveći proizvođač sa 131.696.392 tone godišnje, a Indija je na drugom mestu sa 93.500.000 tone godišnje.

Na trećem mestu je Rusija sa 73.294.568 tone, sledi Amerika sa 62.859.050 tona, te Kanada sa 30.486.700. Italija je tek na 19. mestu.

Kada je reč o Ukrajini, 25 miliona tona pšenice je blokirano u silosima u Odesi i drugim lukama na Crnom moru.

Pre rata ova zemlja je izvozila 12 odsto od ukupne svetske pšenice, 15 odsto kukuruza, te 50 odsto suncokretovog ulja.

Pedeset zemalja sveta zavisi od uvoza iz Rusije i Ukrajine, između njih su Eritreja, Somalija, Madagaskar, Tanzanija i Kongo, a 53 zemlje u Africi, zatim Sirija, Palestina i Irak su u punom jeku prehrambene krize.

Iz ovih razloga i cena riže je porasla, na međunarodnom nivou za 21 odsto u poslednjih godinu dana. Najviše su poskupele žitarice za 34 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, zatim mlečni proizvodi za 24 odsto, šećer za 22 odsto, meso za 17 odsto i biljne masti za 46 odsto.

Podaci upozoravaju na glad u svetu

Prema podacima WFP-a, 276 miliona ljudi u čitavom svetu su se suočavali sa akutnom glađu od početka 2022. godine.

Predviđa da će se taj broj uvećati za 47 miliona ljudi zbog rata u Ukrajini, a najviše će pogoditi Afriku.

"Alarm gladi" u svetu je nešto o čemu je FAO izdao izveštaj pre nekoliko sedmica, s obzirom na ogroman porast cena prehrambenih proizvoda.

-Globalni problem gladi imaćemo 2023. godine, izjavio je na konferenciji u Njujorku David Beasley, izvršni direktor Prehrambenog programa Ujedinjenih nacija, dodajući da je to posledica klimatskih promena i rata.

Cene sirovina su premašile svaki rekord, dok su mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, cene izvoza pšenice i kukuruza porasle za 22 odsto i 20 odsto pored već visokih povećanja u toku 2021. godine.

Porast prehrambenih proizvoda, kao i porast cena benzina, prema podacima WFP-a dovode do povećanja operativnih troškova do 71 miliona dolara mesečno, što je ekvivalentno trošku obezbeđivanja dnevnog obroka za skoro četiri miliona ljudi za mesec dana, efektivno smanjujući sposobnost da odgovori na krizu gladi širom sveta.

Kurir.rs/RTS