DA LI BI KRIVIČNO GONJENJE AZOVACA MOGLO DA PREKRŠI ŽENEVSKE KONVENCIJE? Rusi imaju spreman odgovor

Bilo kakav potez Rusije da krivično goni i potencijalno pogubi neke od stotine ukrajinskih boraca koji su se predali u Marijupolju mogao bi da predstavlja kršenje Ženevskih konvencija, u kojima se navodi da ratni zarobljenici ne treba da budu kažnjavani zbog učešća u neprijateljstvima.

Među onima koji su pozvali na krivično gonjenje boraca koji su napuštali čeličanu Azovstalj u Marijupolju je i proruski lider separatista iz Donjecka Denis Pušilin, koji je u sredu rekao da će sud odlučiti o njihovoj sudbini.

Ženevske konvencije se sastoje od četiri ugovora i tri protokola kojima se uspostavljaju međunarodni pravni standardi za humanitarni tretman tokom ratova. Jedinstveni termin Ženevska konvencija obično se odnosi na sporazume dogovorene 1949. nakon Drugog svetskog rata.

Konvencija iz 1949. kaže da ratni zarobljenici ne smeju biti krivično gonjeni zbog njihovog direktnog učešća u neprijateljstvima, i jasno se navodi da pritvor nakon zarobljavanja ne treba da se posmatra kao oblik kazne, već kao sredstvo za sprečavanje daljeg učešća u sukobu.

Jedini dozvoljeni izuzetak je da organ pritvora može krivično goniti zatvorenike za moguće ratne zločine. Jedno od navodnih opravdanja Rusije za njen agresorski rat protiv Ukrajine bilo je to što su pripadnici puka Azov u ​​Marijupolju odgovorni za ratne zločine.

Upravo nacisti bataljona Azov su osam godina namerno i sa izuzetnom okrutnošću istrebljivali civilno stanovništvo u republikama Donjeck i Lugansk, tvrdio je portparol ruske odbrane general-major Igor Konašenkov na početku bitke za lučki grad.

Zabrinutost zbog potencijalne sudbine nekih ukrajinskih vojnika je podignuta nakon pretnji ruskih zvaničnika da će ih tretirati kao ''teroriste'', a ne kao borce.

Iako je portparol Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, obećao da će se prema borcima koji se predaju postupati ''u skladu sa međunarodnim standardima'', to je odmah potkopano izjavama drugih ruskih zvaničnika.

-Nacističke zločince ne treba razmenjivati, rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik državne dume, u govoru u utorak, misleći na ukrajinske ponude za razmenu zatvorenika.

-U našoj zemlji se ljudski odnosi prema onima koji su se predali ili zarobljeni. Ali što se tiče nacista, naš stav treba da ostane nepromenjen: to su ratni zločinci i mi moramo učiniti sve da im se sudi, dodao je.

Rusko ministarstvo pravde apelovalo je u utorak na Vrhovni sud da puk Azov proglasi terorističkom organizacijom, što bi verovatno predstavljalo još jednu prepreku potencijalnoj razmeni.

Azov je bio ključni deo ruskog propagandnog narativa o ratu u Ukrajini, koji je prvobitno pokrenut sa navodnim ciljem ''denacifikacije'', piše Gardijan.

Formirana je 2014. kao dobrovoljačka milicija za borbu protiv snaga koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini, a mnogi njeni prvobitni članovi imali su ekstremno desničarske stavove.

Od tada je jedinica integrisana u Ukrajinsku nacionalnu gardu i njeni komandanti kažu da se udaljila od svog krajnje desničarskog porekla.

Obe strane u sukobu optužene su za kršenje Ženevskih konvencija u postupanju prema zatvorenicima.

Matilda Bogner, šef misije Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, rekla je da postoje ''verodostojne informacije'' o maltretiranju zatvorenika.

-Dobili smo verodostojne informacije o mučenju, maltretiranju i zatvaranju bez komunikacije od strane ukrajinskih oružanih snaga ratnih zarobljenika koji pripadaju ruskim oružanim snagama i srodnim oružanim grupama, rekla je Bogner.

Vojnici su bili ''prisiljeni da daju izjave, izvinjenja i priznanja i podvrgnuti su drugim oblicima ponižavanja'', rekla je ona.

Kurir.rs