PUTIN ODLUČUJE O SUDBINI AZOVA Zorić: Čeličana Azovstalj krije mračnu tajnu! SVET IŠČEKUJE HOĆE LI RUSKI LIDER ODRŽATI REČ

Rat u Ukrajini ušao je u 85. dan, a glavna tema je i dalje sudbina zarobljenih vojnika Azova posle pada Marijupolja

Boško Zorić, sa Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost, ističe da je jasno šta međunarodno ratno i humanitarno pravo kažu u ovakvim situacijama, ali i da se ovakve situacije do sada nisu dešavale. Istakao je i da do kraja nije jasno šta se dešava za čeličanom Azovstalj, ali i da se tu nešto krije

Sudbina više stotina pripadnika desničarskog bataljona "Azov", koji su se predali iz čeličane "Azovstalj" u Marijupolju, i dalje je neizvesna, dok se u Kijevu nadaju da će ruski predsednik Vladimir Putin održati reč i poštedeti im život.

Duma je za smrtnu kaznu, čeka se odluka Putina.

Na pitanje da li će Putin poštedeti živote ukrajinskih zarobljenika, ovog jutra odgovore su pokušali da daju pukovnika u penziji, Boško Zorić, sa Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost i Pajazit Pomak, programski direktor Centra za edukaciju i društvenu emancipaciju mladih.

- Svaki vojnik, odnosno onaj koji u oružanom sukobu nosi uniformu svoje države sa zvaničnim obeležjima države on podleže međunarodnom pravu, odnosno međunarodnom ratnom i međunarodnom humanitarnom pravu. Ako je počinio zločine on treba da odgovara za one zločine koji mu se dokažu. Donošenje političke odluke da li će se nekome poštedeti život ili da li će se osuditi na smrt ja za sada nisam čuo da se ovakav slučaj desio. Zna se ko ne podleže ovim zakonima, to su špijuni i ljudi bez zvaničnih vojnih obeležja - rekao je u jutranjem programu Boško Zorić, sa Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost i dodao:

- Špijuni podležu nekim drugim krivičnim odredbama i njima se na drugi način sudi. Nacrt zakona je u Dumi, a čim je on pokrenut on će biti prihvaćen. Taj Azovstalj je predmet spekulacija sve vreme trajanja rata. Čuli smo priču zašto je toliko uporna odbrana te čeličane, šta se tu krije, ima više varijanti. Prva je da neće lako da se predaju jer oni su ti koji ne podležu međunarodnom pravu, jer to su stranci, špijuni koji su umešani u oružani sukob. Druga varijanta je da bi se tu moglo dokazati postojanje biolaboratorija, o kojima se toliko priča, da se sa tom pričom povezuje i sin predsednika Amerike. Interesantno je da se 1000 vojnika predalo, a da nigde nema komandanata. Čudno je kako je došlo do ove predaje. Ipak, u tajnosti diplomatija radi svoj posao. Najveći posrednik bio predsednik Turske.

Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO, ali ih je Turska blokirala.

- Erdogan gleda da povrati Tursku na neki put jakog međunarodnog faktora i koristi taj prazan prostor posredovanja između Rusije i Ukrajine. Imate situaciju u kojoj jedna država koja je skoro 200 godina neutralna i druga država njen sused, ispoljavaju želju da uđu u NATO i da na neki način uvedu još dve države u sukob - istakao je Pajazit Pomak, programski direktor Centra za edukaciju i društvenu emancipaciju mladih.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Pošta NET i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Bonus video: