MASOVNA BEŽANIJA ITALIJANA SA POSLA Daju otkaze naveliko, pandemija im otvorila oči: ŽIVOT NIJE ZAPOSLENJE! VIDEO

U Italiji je sve veći broj radnika koji napušta svoja radna mesta. Fenomen masovnih ostavki (great resignation), kako ga nazivaju u Sjedinjenim Državama, došao je i u Italiju gde je skoro 10 odsto radnika samo u regionu Lombardija dalo otkaz, a u regionu Veneto je posao napustilo više od 66.000 osoba. Ti regioni na severu zemlje oduvek su bili "Meka" za posao, u koju je u potrazi za zaposlenjem odlazio veliki broj građana sa juga zemlje.

Nije reč, dakle, o napuštanju posla već o potrazi za alternativama koje pružaju bolje uslove u svakom smislu.

U Lombardiji, naročito u Milanu koji je oduvek bio "Meka" za sve one koji su u potrazi za poslom, brojevi jasno govore: 2021. godine otkaz su u regionu Lombardija dale 419.754 osobe, osobe – 9,5 odsto zaposlenih.

Kada je reč o Milanu, otkaz je dalo 179.200 radnika a taj broj se povećava u poslednjih šest meseci.

Skoro polovina njih ima manje od 35 godina, a 109.000 je imalo ugovor duži od godinu dana. Posao je napustilo više muškaraca nego žena.

Poslove na rukovodećim pozicijama napustilo 16.000 ljudi, ugostiteljski sektor 14.000, prodaju 11.000, a logistiku 10.000.

Fenomen masovnih ostavki je porastao u prethodnoj godini:u najtežem periodu pandemije, 2020. godine, posao su napustile 127.294 osobe, odnosno 30 odsto manje nego 2021.

U regionu Veneto, samo u poslednja četiri meseca, otkaz je dalo 66.000 ljudi, što je za 50 odsto više nego prethodne godine.

I u ovom slučaju reč je o potrebi zaposlenih da imaju fleksibilne i bolje uslove rada, kao i slobodno vreme.

Prema poslednjim podacima iz "Veneto Lavoro", između januara i aprila ove godine u ovom regionu je otkaz dalo 66.300 osoba, 50 odsto više nego u istom periodu lane.

Prema mišljenju Ticijana Baronea, direktora "Veneto Lavoro", objašnjenje ovog fenomena potrebno je tražiti u potrebi ljudi, posebno mladih, da veću pažnju posvete usklađivanju posla i slobodnog vremena.

Mauricio del Konte, profesor za radno pravo na Univerzitetu "Bokoni" u Milanu, smatra da je to pozitivan signal koji ne znači da ljudi napuštaju posao, već da se "kreću ka novim horizontima". Prema njegovom mišljenju, to znači mobilnost na tržištu rada.

"To znači da osobe žele da biraju posao kojim će se baviti, a ne da posao bira njih, da žele da se njihova profesionalnost ceni. Mislim da to može da donese pozitivne rezultate", izjavio je za Korijere dela sera. "Ko danas nudi mesto za kvalifikovane osobe mora da uzme u obzir da će ti ljudi želeti i uslove smart workinga, a to znači mogućnost da sami organizuju svoje radno vreme i mesto sa koga će raditi", rekao je.

Efekti kovida na tržište rada su različiti – tehnološko ubrzanje, menjanje profesija i uticaja na organizaciju posla.

Del Konte objašnjava i da niko nije mislio da je moguće raditi kvalitetno i van kancelarije.

"Ne uzimajući to u obzir, firme u startu odustaju od određenog broja kvalitetnih kandidata. Ako kompanije danas misle da mogu da se vrate na vreme pre pandemije, propuštaju ‘voz inovacija’", dodaje.

Masimo Bonini, generalni sekretar sindikata CGIL Milano, izjavio je za medije da ukoliko se veliki broj ljudi odlučuje na otkaz, to znači da se "ne osećaju dobro na radnom mestu, žele veću autonomiju, kao i veći balans između privatnog života i posla".

Dodaje i da mladi koji su kompetentniji od svojih šefova, ne mogu da se osećaju dobro na takvom radnom mestu. Tu je i pitanje plate – ako radnik posle mnogo godina rada na istom radnom mestu dobija istu platu, to znači da postoji problem.

"I normalno je da krene u potragu za nečim boljim", ističe Bonini.

Prema američkim analitičarima fenomen masovnih otkaza (great resignation) promeniće lice američke ekonomije.

Samo avgustu 2021. godine, 4,3 miliona ljudi dalo je otkaz. To je najveći broj od 2000. godine, od kada je Kancelarija za statistiku Sjedinjenih Država (Bureau of Labor Statistics – BLC) počela sa objavljivanjem tih podataka.

To pokazuje da je pandemija, kao i pad zaposlenosti zbog kovida, naveo milione Amerikanaca da donesu drastične odluke u vezi sa karijerom. Naročito, jer američka vlada nije uvela mere zaštite zaposlenih zbog pandemije, poput italijanske vlade ili nemačkog kurcarbajta (Kurzarbeit).

Takva politika je dovela do toga i da svakodnevno po milion ljudi gubi posao.

Poslednjih meseci ljudi su se odlučivali da dobrovoljno napuste radna mesta, zbog niskih plata i teških uslova rada. Najveći broj ljudi koji su napustili posao u Americi, u sektoru je ugostiteljstva.

Kurir.rs/RTS