ŠOK ANALIZA SUDBINE UKRAJINE! Svi su očekivali cepanje zemlje sa istoka, ali evo kakva opasnost preti Kijevu sa zapada! VIDEO

Tokom proslave Dana nezavisnosti poljske dijaspore i Poljaka u inostranstvu, poljski predsednik Duda je rekao sledeće: „Neće više biti granice između naših zemalja – Poljske i Ukrajine. Ova granica više neće postojati! Tako da živimo zajedno na ovoj zemlji, zajedno gradimo i obnavljamo našu zajedničku sreću i zajedničku snagu."

Osim toga, prva ekspozitura ruske banke biće otvorena u istoimenom administrativnom centru regiona, rekao je Saldo.

U međuvremenu, vlasti drugog ukrajinskog grada – Melitopolja – preduzele su iste mere kao u Hersonu, pa će stanovnici grada početi da primaju penzije i beneficije u ruskim rubljama. Inače, to je drugi po veličini grad u susednoj Zaporoškoj oblasti, sa oko 160.000 stanovnika, a pod nadzor ruskih snaga došao je krajem februara. Zaporoška oblast – inače ključna ukrajinska žitnica, trenutno je oko 80 odsto pod kontrolom ruskih snaga. Prva ruska banka otvoriće filijale u Melitopolju, a to je TsMRBank.

„Ovo je prva ruska banka. … Banka je vrlo brzo reagovala, radila, vodila naše zaposlene na obuku. Ukupno je planirano otvaranje sedam filijala u gradu, ali ćemo poći od potražnje“, rekla je proruska gradonačelnica Melitopolja Galina Danilčenko u intervjuu za ruski medij Interfaks. Melitopoljcima su otpisani svi komunalni dugovi, smanjene su tarife za stambeno-komunalne usluge. Od 1. marta preračunate su snižene tarife jer su stare bile strašne“, rekla je ona.

Istovremeno, na istoku Ukrajine, u ključnom industrijskom regionu zemlje Donbas – nastavljaju se žestoke borbe između ruskih i proruskih snaga s jedne strane i jedinica ukrajinske vojske s druge. Situacija za ukrajinsku vojsku je najkritičnija u jedinom preostalom delu oblasti Luganska koji je još uvek pod kontrolom Kijeva – oko dva susedna grada, Severnog Donjecka i Lisičanska, koji su već skoro potpuno opkoljeni neprijateljskim snagama i čiji bi pad Lugansk potpuno proglašen. dostigla svoje administrativne granice.

Podsetimo, Moskva je 22. februara zvanično priznala nezavisnost dve samoproglašene ukrajinske oblasti koje od 2015. nisu formalno pod kontrolom Kijeva – pored pomenute LNR, i tzv. Donjecka Narodna Republika.

Ako ovome dodamo da je Rusija pripojila Krim svojoj državi 2014. godine na osnovu referenduma koji većina međunarodne zajednice nije priznala, dolazimo do logičnog zaključka da Rusija jeste – i svojim političkim odlukama i svojom vojskom. da njene zastupničke snage nisu na terenu – de facto su demontirane istočne i jugoistočne Ukrajine – i granice te dezagregacije još nisu konačne s obzirom na to da rat i dalje besni. Veliki je broj onih u Rusiji i na Zapadu koji veruju da će ruska vojska uskoro krenuti u Nikolajev, a potom i u ključni ukrajinski grad na Crnom moru – Odesu. Navodno, ruske elitne jedinice sa poluostrva Krim su već duže vreme spremne za ovo, a ukrajinska obala je od početka vojne intervencije potpuno blokirana sa mora brodovima ruske Crnomorske flote.

Međutim, zanimljivo je pogledati šta se dešava u zapadnoj Ukrajini. Juče je u Kijevu bio prvi predsednik strane zemlje od početka ruske intervencije, koji je održao govor u Vrhovnoj radi (parlamentu) – poljski lider Andžej Duda. Sam Zelenski je govorio u parlamentu, najavljujući postignut dogovor sa poljskom vladom o pojednostavljenju graničnih prelaza između dve zemlje.

Uz ovacije poslanika i snažan zagrljaj sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Duda će se verovatno osećati kao pobednik. Kako i ne bi. Zapadni deo Ukrajine je Varšava decenijama doživljavala kao teritoriju na koju Poljska ima suvereno pravo, ne samo zbog malobrojne poljske manjine u zemlji, već mnogo više zbog preplitanja istorijskih okolnosti Prvog svetskog rata.

Veće ambasadora Antante je 14. marta 1923. odlučilo da zapadnu Ukrajinu ostavi pod poljskom kontrolom. Nijedan od uslova pod kojima je Antanta donela ovu odluku (Poljska se obavezala da će Ukrajincima garantovati jednaka prava sa Poljacima i garantovati nacionalni i kulturni razvoj, obezbediti autonomiju, otvoriti univerzitet itd.) tada poljska vlada nije ispunila. Prema ukrajinskim istoričarima, Ukrajinci su zapravo smatrani ljudima drugog reda, podložnim polonizaciji i katoličanstvu.

Između ostalog, i zato je rastao ukrajinski nacionalizam antipoljske orijentacije, što i jeste kulminirao je Drugim svetskim ratom 1943. godine, čuvenim trodnevnim masakrom članova Organizacije ukrajinskih nacionalista nad Poljacima u ukrajinskoj oblasti Valin. Mržnja ukrajinskih nacionalista prema Poljacima nikada nije bila sakrivena ni pre ni posle događaja kojeg Poljaci u svojoj domovini još uvek dobro pamte.

U svakom slučaju, samo zajednička mržnja i delovanje na antiruskoj platformi je jača od mržnje između nacionalista dve zemlje, a biće vremena za međusobna nagodba Kijeva i Varšave nakon savladavanja zajedničkog mrskog neprijatelja – Moskve, mnogi od njih veruju.

I tako se juče u Kijevu slavio poljski predsednik, ali ne samo to. Na talasu ushićenja i novonastale ljubavi, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski najavio je predlog zakona o posebnom pravnom statusu poljskih državljana u Ukrajini. Detalji zakona o novom statusu Poljaka još nisu poznati.

Volodimir Zelenski je takođe u Vrhovnoj radi izjavio da „ukrajinski i poljski narod odavno mentalno nisu razdvojili granice“, pa su lideri dve zemlje „odlučili da to pretvore u odgovarajući bilateralni sporazum u bliskoj budućnosti“. On je takođe naglasio da je „trenutna situacija u Ukrajini nenamerno primorala obe strane da zaborave sporove oko zajedničke prošlosti“.

Danas se, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, tim pitanjem osvrnuo i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, rekavši da Poljaci i NATO žele da vrate Zapadnu Ukrajinu, kakva je bila pre 1939. godine.

„Ovo je njihova strategija i za Zapadnu Belorusiju. Zato držimo oči otvorene“, rekao je lider Belorusije, zemlje koja takođe ima određene aspiracije za ukrajinsku teritoriju – i gde se sukobljavaju beloruski i poljski interesi u nekim njenim delovima (upravo oko Volinjske oblasti).

Što se same Poljske tiče, neki tamošnji mediji već neko vreme govore da Ministarstvo odbrane Poljske priprema predlog za mirovnu misiju NATO-a u Ukrajini. Za sada se pominju samo mirovnjaci koji bi bili poslati na neku od teritorija Zapadne Ukrajine. Međutim, jasno je da će konačnu reč u tome imati Vašington, koji će proceniti rizike eskalacije sukoba sa Rusijom ili, možda, uopšte.

Naime, kao što sam već pisao u jednoj svojoj analizi, Rusija nije mnogo zainteresovana za zapadni deo Ukrajine: osim što tamo nema ruskog i rusofonog stanovništva – antiruska orijentacija, često krajnje radikalna, tradicionalno je ukorenjena u ovim oblasti.

Završiću tekst izjavom poljskog predsednika Andžeja Dude, koji je prilikom obeležavanja Dana nezavisnosti poljske dijaspore i Poljaka u inostranstvu rekao sledeće: „Neće više biti granica između naših zemalja – Poljske i Ukrajine. Ova granica više neće postojati! Tako da živimo zajedno na ovoj zemlji, zajedno gradimo i obnavljamo našu zajedničku sreću i zajedničku snagu."

Kurir.rs/Net.hr