RUSI BILDUJU RUBLJU, UVODE ZLATNI STANDARD? To su uradili i u vreme carevine, evo kakav je efekat bio!
Rusija raspravlja o indeksaciji rublje u zlato i razne druge robe kako bi pomogla stabilizaciju nacionalne valute i ojačala finansijsku nezavisnost zemlje, javlja Anadolija.
Sa oko 2.300 tona zlatnih rezervi i oko 300 tona proizvodnje zlata godišnje, rasprava o indeksiranju rublje u zlato dobila je na zamahu zbog zapadnih sankcija, navodi se u izjavama ruskih vlasti. Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, rekao je 26. aprila za „Rusku gazetu“ da ruski stručnjaci rade na „monetarnom i finansijskom sistemu bicikla“. Procenjuje se indeksacija ruske rublje u odnosu na zlato i razne robe, rekao je Patrušev, dodajući da će taj potez učiniti da kurs rublje „odgovara realnom paritetu kupovne moći“. „Da bi se osigurala dominacija svakog nacionalnog finansijskog sistema, instrumenti plaćanja moraju imati značajnu vrednost i stabilnost cena, ne bi trebalo da budu vezani za dolar“, dodao je on. Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, takođe je potvrdio da se razmatra pitanje indeksiranja rublje na zlato i razna dobra.
Ruska rublja je pala sa 70 na 130 u odnosu na američki dolar nakon zapadnih sankcija, a centralna banka zemlje, Banka Rusije, počela je da pooštrava kontrolu kapitala zbog valutne krize u zemlji. Rublja je tada pala ispod nivoa od 60 za dolar, oporavljajući se od gubitaka. Dok je Banka Rusije 28. marta objavila da će privremeno kupovati zlato sa tržišta po fiksnoj ceni od 5.000 rubalja po gramu, neki ruski i međunarodni ekonomisti su tvrdili da je taj potez značio da je rublja indeksirana na zlato. Elvira Nabiulina, guverner Banke Rusije, izjavila je da treba sačuvati slobodno plutajuću strukturu rublje u odnosu na stranu valutu, dodajući da ideja indeksiranja rublje u zlato nije na dnevnom redu banke.
Usred sve većih očekivanja da je ruska ekonomija ušla u proces sveobuhvatne promene zbog dalekosežnih zapadnih sankcija, istorija nam govori da ovo nije prvi put da se pojavila ideja o indeksiranju ruske rublje u zlato.
Sergej Vite, koji je bio ministar finansija u Ruskoj imperiji od 1892. do 1903. godine, uveo je politiku zlatnog standarda iz 1897. Ovaj korak je doveo do naglog pada vrednosti rublje, što je zauzvrat povećalo prihode od izvoza i stranih investicija. Vite je dobio nadimak „otac ruske industrijalizacije“, posebno zahvaljujući brzom industrijskom rastu. U članku za Banku Rusije, istoričar Aleksandar Bugrov je rekao da Viteova politika zlatnog standarda neće dovesti do povećanja stranih investicija u Rusiji, tvrdeći da je ta zemlja već atraktivno tržište. On je takođe tvrdio da je ta politika dovela do naglog rasta spoljnog duga Rusije.
Indeksiranje rublje u zlato je okončano zbog početka Prvog svetskog rata. Uprkos određenim naporima, ova odluka nije ponovo stupila na snagu nakon rata.
Artem Tuzov, direktor moskovskog UNIVER Capital-a, rekao je da je pre 100 godina gotovina imala ekvivalente u poređenju sa zlatom.
Ističući da su u modernoj tehnološkoj eri neke kriptovalute bile indeksirane na fiducijarni novac (koji ne pokriva njegovu vrednost ni u jednoj konkretnoj dobroj op.a.) ili metale, Tuzov je rekao: „Slično, indeksiranje rublje nekim izvoznim proizvodima može razviti. „Sa projektom digitalne rublje, mogao bi postojati monetarni sistem sa dva ciklusa: fiducijarno pranje veša u zemlji i digitalno pranje veša indeksirano nekim izvoznim proizvodima za međunarodno tržište. Tuzov je, međutim, rekao da bi prelazak na takav sistem stvorio poteškoće i mogla bi biti oštećena devizna štednja građana. „Profitabilnost u jeftinoj proizvodnji u odnosu na rublju će se smanjiti i izvoznici bi mogli da pate, ali, na kraju, Rusija može da se oslobodi kontinuirane depresijacije (gubitka vrednosti op.a.) rublje, što dovodi do trajnog pada nabavke. moć građana“, rekao je on.
Nazvavši sadašnji međunarodni finansijski sistem „kolonijalnim“, Tuzov je rekao: „Dok zapadne zemlje mogu zauvek da štampaju novac bez straha od inflacije, zemlje u razvoju stalno pate od depresijacije svojih nacionalnih valuta. „Ako Rusija uspe da se oslobodi ove legalne eksploatacije zemalja u razvoju, to će biti revolucionarni razvoj i model za druge zemlje.
Kurir.rs/geopolitika.news
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega