NAUČNICI UTVRDILI ZAŠTO NEKI PUŠAČI NE OBOLE OD RAKA PLUĆA: Tajna je u ćelijama

Poznato je da je pušenje glavni faktor rizika za obolevanje od raka pluća. U SAD, ono izaziva 90 posto smrti od raka pluća.

U čemu je stvar? Naučnici već duže vreme pretpostavljaju da je odgovor u genetici, ali je novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Genetics podrobnije razjasnilo ovu misteriju.

Autori studije navode da je tajna u tome što neki ljudi imaju ćelije koje oblažu pluća sa aktivnijom genetikom za popravak DNK, što može da ih zašti od nastanka raka, čak i kada mnogo puše.

U istraživanju je učestvovalo 14 ljudi koji nikada nisu pušili i 19 pušača.

Autori navode da su sekvencirali ceo genom proksimalnih bazalnih stanica bronhija od 33 ispitanika starih između 11 i 86 godina čija je "istorija pušenja" varirala od nepušača do 116 "pak-godina".

Jedna "pak-godina" je jedna godina u kojoj pušač svaki dan puši po jednu kutiju cigareta dnevno. Ako neko puši dve pakle, onda će kroz 10 godina nakupiti 20 pak-godina.

Površinske ćelije prikupljene iz pluća ispitanika sekvencirane su pojedinačno kako bi se izmerile mutacije u njihovim genomima.

"Ove plućne ćelije žive godinama, čak i decenijama, i stoga mogu da akumuliraju mutacije, kako s godinama, tako i s pušenjem", objasnio je jedan od autora studije, epidemiolog i pulmolog Sajmon Spivak sa Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn.

"Od svih tipova ćelija pluća, kod njih postoji najveća verovatnoća da će postati kancerogene", dodao je.

Autori tumače da su u istraživanju pronašli povećanje učestalosti mutacija - jednonukleotidnih varijanti i malih insercija i delecija - s hronološkom dobi kod nepušača, s time da su mutacije bile značajno učestalije među pušačima.

Kod nekih mutacije dostižu plato

Kada su naučnici te mutacije preneli u grafikon koji je pokazivao prolazak vremena, pokazalo se da su one pratile linearni porast rizika od raka do oko 23 pak-godine, nakon čega nije uočeno dalj povećanje učestalosti mutacija.

Drugim rečima, broj mutacija, a time i rizik od raka kod analiziranih učesnika studije rastao je do 23 godine pušenja jedne kutije na dan, a potom je dosegao plato.

Autori su zaključili da to ukazuje na individualnu selekciju za izbegavanje mutacija.

"Najveći pušači nisu imali najveće opterećenje mutacijama", kaže Spivak.

"Naši podaci sugerišu da su te osobe možda preživele tako dugo uprkos teškom pušenju jer su uspele da suzbiju dalje nakupljanje mutacija. Taj prestanak porasta mutacija mogao bi proizlaziti iz toga što ti ljudi imaju vrlo efikasne sisteme za popravku oštećenja DNK ili za detoksikaciju dima cigareta", pojasnio je on.

Testovi za merenje kapaciteta za popravak DNK

Nema sumnje da duvanski dim izaziva mutacije ćelija u plućima, ali da li će se te mutacije razviti u tumore zavisi od toga koliko dobro telo može da popravi DNK.

Geni koji se bave popravkom DNK mogu biti nasleđeni ili stečeni, a njihovo utišavanje već je u ranijim istraživanjima povezano s razvojem tumora.

Naučnici još uvek ne znaju šta u telu određene osobe omogućuje bolje popravljanje DNK.

"Sada želimo da razvijemo nove testove koji mogu da mere nečiji kapacitet za popravak DNK ili detoksikaciju, što bi moglo da ponudi novi način za procenu nečijeg rizika od raka pluća", rekao je genetičar Jan Vijg, jedan od naučnika koji su radili na istraživanju.

Ovi testovi možda bi mogli da pomognu ljudima i lekarima da u nekoj meri procene individualne rizike pušača.

Kurir.rs