Rat u Ukrajini postaje sve teži i krvaviji, pri čemu svaka strana iscrpljuje drugu do krajnjih granica. I Kijev i Moskva tvrde da su nedavno postigli uspehe na bojnom polju. Ali su pretrpeli i neuspehe.

Kada se sve uzme u obzir, Rusija je i dalje dominantna sila i ima značajnu vojnu moć - iako joj ona nije donela brze pobede kako je planirano. BBC je napravio detaljan pogled stvari koje bi mogle da nagnu balans u korist bilo koje od strana.

Pobede i porazi

Na severu, ukrajinska kontraofanziva je uspešno potisnula ruske snage iz Harkova. Na jugu, Rusija je gotovo očistila poslednje džepove otpora u lučkom gradu Marijupolju. Obe pobede bile su skupe u smislu vojnih i civilnih žrtava, ali se ni jedna ni druga neće pokazati odlučujućim.

Ono što se dogodilo u Marijupolju i Harkovu simbolizuje tok ovog sukoba. Taj obrazac skupih dobitaka i gubitaka sada se ponavlja na istoku zemlje.

Rusija polako ali sigurno napreduje u Donbasu – obnovljenom žarištu njene ofanzive. Ali je takođe pretrpela neuspehe – što je naglašeno uništenjem ranije ovog meseca desetina ruskih oklopnih vozila koja pokušavaju da pređu reku Siverski Donjec.

Prednost Rusije – artiljerija

Na istoku, svaka strana razmenjuje teške udarce artiljerijom. Ben Bari, bivši brigadir britanske vojske, koji je sada u Međunarodnom institutu za strateške studije, kaže da će tako biti i u bici za Donbas.

On predviđa da će artiljerija biti glavni uzrok žrtava na obe strane u narednim nedeljama i mesecima. Zapadni zvaničnici su istakli značajne ruske gubitke, ali su bili manje voljni da daju procene ukrajinskih žrtava.

Ukrajina sada dobija teško naoružanje koje isporučuje Zapad – uključujući američke haubice M777. Takođe su joj poslati kontra-artiljerijski radarski sistemi – da pomognu u pronalaženju i gađanju ruskih artiljerijskih linija. Ali Ukrajina je i dalje nadjačana.

Taktika

Rusija koristi svoju artiljeriju i raketne bacače da veže ukrajinske snage koje su ukopane - duž dobro pripremljenih odbrambenih linija. Rusija vrši pritisak iz dva glavna pravca – od Izjuma na severu i sa zapada oko grada Severedonjecka. Napravili su ograničen napredak u oba smera.

Bari kaže da se čini da Rusija "pokušava da potpuno iscedi Ukrajinu" primoravajući je da koncentriše svoje snage na ključnim tačkama, koje potom Rusi mogu da gađaju artiljerijom. Vojni analitičari veruju da je Ukrajina zbog toga verovatno pretrpela značajne žrtve.

Međutim, on smatra da će Ukrajina i dalje moći da koristi urbana područja u Donbasu da uspori napredovanje Rusije. Borbe u gradovima, kao što se pokazalo tokom ovog rata, idu u prilog braniocima.

Još jednom, kao u Marijupolju, Rusija će verovatno pokušati da smanji otpor - sada već poznatim obrascem upotrebe masovnih artiljerijskih udara sve dok ne ostane malo toga za odbranu. Ukrajinski predsednik Volodimi Zelenski je već rekao da je istočni region Ukrajine Donbas "potpuno uništen“ i opisao život tamo kao "pakao“. Biće još gore.

Ruske "Frankenštajnove snage"

Međutim, vojni eksperti i dalje veruju da Rusiji nedostaje broj vojnika koji joj je potreban za značajan napredak na istoku. Malo je verovatno da će preraspoređivanje snaga iz Harkova i Marijupolja doneti razliku.

Džek Votling, iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, kaže da Rusiji još uvek nedostaje ljudstva, a posebno pešadije. Rusija je pokušala da rekonstruiše i kombinuje neke od svojih već desetkovanih jedinica – nazvanih "Frankenštajnove snage“.

Kohezija jedinica i moral umornih i iscrpljenih vojnika će verovatno biti loši. Nedavna procena obaveštajnih službi britanskog ministarstva odbrane zaključila je da su ruski komandanti bili suočeni sa pritiskom da brzo postignu rezultate i kao rezultat toga verovatno će preraspodeliti snage bez adekvatne pripreme.

Ministarstvo je saopštilo da to znači rizik "daljeg pada". Već se tvrdi da je Rusija već izgubila oko trećine svojih prvobitnih snaga za invaziju - procena koja uključuje poginule i ranjene trupe, kao i uništenu ili oštećenu opremu.

Votling kaže da Rusija pokušava da reši ove nedostatke - uključujući mobilizaciju rezervi starijih od 40 godina i nuđenje kratkoročnih ugovora za popunjavanje svojih redova. Ali obuka i obnova vojske zahtevaju vreme.

Rusija se takođe pokazala ranjivom na ukrajinske napade na svoje linije snabdevanja. Ali kapacitet Ukrajine da to radi će verovatno biti ograničen budući da je najveći deo njihovih snaga vezan na odbrambene pozicije.

Dugi rat

Niko ne misli da će se ovaj rat brzo završiti. Još uvek se nije do kraja zapelo. Rusija napreduje – ali veoma sporo. Ali malo je verovatno da će ishod ovog rata zavisiti samo od vojne moći.

Votling kaže da Rusija takođe koristi ekonomske i političke poluge kako bi nanela što više štete Ukrajini. Dok je ruska ekonomija pogođena zapadnim sankcijama, ukrajinska će verovatno trpeti još više.

Očekuje se da će se BDP Rusije smanjiti za 12% tokom sledeće godine, ali bi ukrajinski BDP mogao pasti za 50%. Ruska blokada Crnog mora nanosi značajnu štetu.

Vatling kaže da bi nastavak ekonomske, kao i vojne podrške Zapada mogao da se pokaže presudiom. Da li će interesovanje javnosti za rat opadati što duže traje – baš kao što je bilo posle 2014. godine kada je Rusija pripojila Krim, a separatisti koje podržava Rusija prvi put zauzeli delove Donbasa?

Zapadne vlade sada takođe moraju da brinu o sopstvenim domaćim izazovima, uključujući rastuću inflaciju, cene gasa i nafte i krizu troškova života – delimično izazvanu ratom.

Kada se zima približi, vojskama će biti teže da se bore. Takođe bi se moglo pokazati težim za svet da prebrodi ekonomsku oluju.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs

Bonus video:

05:42
RAT U UKRAJINI SE KUVAO 15 GODINA! Boško Jakšić: Putin hteo da sarađuje sa zapadnim zemljama, oni nastavili Hitlerovu politiku Izvor: Kurir televizija