DA LI ĆE AMERIKA GLADOVATI? Ovogodišnja setva pšenice u velikom problemu! Četvrti svetski proizvođač žita očekuje manji prinos!

Američki farmer iz Severne Dakote Dvajt Grotberg želeo je da zasadi više pšenice ovog proleća kako bi iskoristio rast cena pošto je ruska invazija na Ukrajinu smanjila izvoz žitarica i ostavila svet bez milion tona pšenice.

Referentne cene pšenice čikaškog odbora za trgovinu porasle su za 50% na više od 13,60 dolara po bušelu nakon što je ruska invazija u februaru zaustavila brodove sa skoro trećinom svetskog izvoza pšenice, a od tada nema poboljšanja.

Pogoršani izgledi za žetvu u Kini i delovima Evrope, praćeni zabranom izvoza od strane velikog proizvođača Indije, smanjili su zalihe i pogoršali globalnu zabrinutost za snabdevanje hranom.

UN su upozorile da bi uticaj rata na žitarice, ulje, gorivo i đubrivo mogao oterati milione ljudi u glad i trebaće godine da se razreši.

Vašington poziva američke poljoprivrednike da ove jeseni poseju više ozime pšenice, a vlada je saopštila da će dozvoliti sadnju na nekom ekološki osetljivom zemljištu. Ali suša i skupi poljoprivredni inputi mogli bi ograničiti dobitke u proizvodnji, kažu analitičari žitarica.

U SAD postoje dva useva pšenice: prolećna pšenica koja je sada zasađena i ozima pšenica zasađena u jesen koja će uskoro biti požnjevena. Oba su u nevolji.

Problemi sa sadnjom proleće pšenice sa kojima se suočavaju farmeri poput Grotberga dolaze nakon što je suša pogodila useve ozime pšenice u Kanzasu, državi koja najviše raste.

Potencijal za žetvu ozime pšenice u SAD opao je za više od 25% zbog teške suše. Poljoprivrednici u Kanzasu bi ove godine mogli da napuste hiljade hektara pšenice na poljima, umesto da plaćaju žetvu zrna spaljenog sušom.

U Severnoj Dakoti problem je previše vode. Istorijska aprilska mećava ostavila na poljima više od jednog metra snega u nekim oblastima, što je izazvalo poplave dok se poplava topila.

Grotberg je do sada mogao da zasadi samo oko 200 ha pšenicom - samo četvrtinu zemlje koju je nameravao da poseje - zbog vlažnih uslova. Seme posejano na vlažnom zemljištu može da se bori da nikne ili neravnomerno iznikne, dok teška poljoprivredna mehanizacija može da uništi previše blatna polja, zbijeno zemljište ili da se zaglavi u blatu.

Sada se Grotbergov prozor za sadnju brzo zatvara. Pšenica zasađena prekasno u proleće će verovatno dati manje zrna ili će biti izložena riziku od mraza pre nego što usev potpuno sazre. „Zaglavili smo. Obično do ovog trenutka završavamo sadnju pšenice“, rekao je on.

Kišno prolećno vreme je gotovo osiguralo da žitnica severnih američkih ravnica ove godine neće doneti veliki usev. Poljoprivrednici su do 22. maja zasejali samo 49% planiranih hektara jare pšenice, što je najsporiji tempo 2014. godine, prema podacima Ministarstva poljoprivrede SAD.

U Severnoj Dakoti, koja proizvodi oko polovinu američke jare pšenice, uzgajivači su zasadili samo 27% svog useva, što je drugi najsporiji tempo u poslednje četiri decenije.

„Neki farmeri još nisu krenuli“, rekao je komesar za poljoprivredu Severne Dakote Dag Gering. „Ako Severna Dakota ne bude u stanju da dobije značajnu količinu, to će samo izazvati još više haos na globalnom tržištu.

U južnim američkim ravnicama, uzgajivači ozime pšenice su dobili vrlo malo kiše i zabrinuti su zbog veličine svoje žetve ili da li će smežurane biljke morati da se zaoru.

Privatna grupa koja je sredinom maja obilazila polja pšenice u Kanzasu prognozirala je da će se njena žetva ove godine smanjiti za 28 odsto i da bi više polja nego što je uobičajeno moglo ostati nepožnjeveno zbog štete od suše.

Prema poslednjim procenama, oko 6 odsto zasađenih hektara u državi bilo bi napušteno. Ali imajući u vidu štetu od suše, agronom za pšenicu sa Univerziteta Kanzas, Romulo Lolato, smatra da bi stopa napuštanja mogla biti veća.

U susednom Koloradu, manjak bi moglo da pređe 30%, rekao je izvršni direktor pšenice u Koloradu Bred Erker. „Na prinose pšenice utiču vremenske prilike u maju, a mi smo imali zaista suv maj“, rekao je farmer iz Kanzasa Vance Ehmke. „Trend nam nije prijatelj.

Proizvodnja pšenice u SAD je u dugoročnom padu jer su farmeri favorizovali proizvodnju kukuruza i soje, koji su unosniji zbog potražnje proizvođača biogoriva. Nauka o semenu je takođe povećala njihov prinos za 30% ili više od 2000. godine, nadmašivši samo 6% za pšenicu.

Potražnja za biogorivima će verovatno nastaviti da erodira hektare pšenice jer se otvaraju dve nove fabrike za preradu soje u istočnoj Severnoj Dakoti, uključujući i onu kompanije Archer-Daniels-Midland koja će snabdevati Marathon Petroleum sojinim uljem za obnovljivo dizel gorivo.

Kako rok za setvu postaje kraći, farmeri u Severnoj Dakoti razmatraju opcije koje uključuju prelazak na soju, koja se može sejati kasnije u proleće od pšenice, ili podnošenje zahteva za osiguranje za sprečavanje sadnje.

„Postaje prilično primamljivo podneti te zahteve“, rekao je Grotberg. „Kada uđete u jun, možda ćete imati sreće da dobijete pola useva. A sa toliko visokim troškovima, to je teško podneti."

Kurir.rs/businesslive