PUTIN PRAVI STRATEŠKU GREŠKU? Institut za proučavanje rata: Ovaj grad bi mogao da odluči ishod rata u Ukrajini

Institut za proučavanje rata objavio je novu analizu i mapu sukoba u Ukrajini.

S druge strane, ako Ukrajina povrati Herson, biće u mnogo jačoj poziciji da se odbrani od budućeg ruskog napada. Ova strateška kalkulacija bi u principu trebalo da navede Rusiju da odredi dovoljnu borbenu moć da zadrži Herson, ali je ruski predsednik Vladimir Putin umesto toga odlučio da koncentriše sve snage i resurse koji se mogu sakupiti u očajničkom i krvavom pokušaju da zauzme područja istočne Ukrajine što će mu doneti uglavnom simbolične dobitke.

Nastavak uspešnih ukrajinskih kontraofanziva u Hersonu ukazuje na to da ukrajinski komandanti prepoznaju ovu realnost i da koriste prednosti ranjivosti koje su stvorile Putinove odluke, navodi ISW.

Ukrajinsko rukovodstvo je očigledno mudro izbegavalo da se "poklapa" sa Putinovim pogrešnim prioritetima. Kijev je mogao da posveti više rezervi i resursa za odbranu Severodonjecka, a njegov propust da to učini izazvao je kritike. Deluje kao da se ukrajinske snage sada radije povlače iz Severodonjecka nego da se bore do kraja — faktor koji je omogućio Rusima da se uđu u grad relativno brzo nakon što su započeli svoj napad u punom obimu.

Uz to, navodi ISW, odluka da se izbegne izdvajanje više resursa za spasavanje Severodonjecka i odluka da se povuče iz njega bile su strateški zdrave, koliko god bolne. Ukrajina mora da iskoristi svoje ograničenije resurse i da se fokusira na vraćanje kritičnog terena, a ne na odbranu terena čija kontrola neće odrediti ishod rata ili uslove za obnovu rata.

Odluka ukrajinskih vlasti da prioritet daju protivofanzivnim i odbrambenim operacijama potisnulo je Ruse skoro van dometa artiljerije Harkova i zaustavilo rusko napredovanje iz Izjuma — oba su važnija dostignuća od odbrane Severodonjecka.

Ukrajinsko rukovodstvo je moralo da donese neverovatno teške izbore u ovom ratu i generalno je donelo prave, barem na nivou strateških prioriteta i u tempu, obimu i ambicioznosti svojih kontraofanziva. Zato Ukrajina i dalje ima dobre šanse da zaustavi, a zatim preokrene uspehe koje Rusija trenutno ostvaruje, navode iz Instituta za rat.

Ruske snage pokušavaju da eksploatišu beloruske rezerve opreme kako bi nadoknadile teške materijalne gubitke u Ukrajini. Ukrajinski generalštab izvestio je 31. maja da beloruske snage premeštaju tenkove i borbena vozila pešadije iz skladišta u Belorusiji u Rusiju da bi popunile gubitke u borbi.Ovaj izveštaj potvrđuje prethodne izveštaje da su ruske snage u velikoj meri iscrpile sopstvene rezerve i ukazuje na to da Kremlj još uvek koristi svoj uticaj na Belorusiju kako bi koristio belorusku opremu.

Neki proruski orijentisani blogeri počeli su da shvataju frustrirajuću stvarnost ograničenog ratovanja, što može dodatno da pojača društvene tenzije u Rusiji. Proruska politička ličnost i samoproglašeni narodni guverner Donjecke oblasti Pavel Gubarev rekao je da je ograničena mobilizacija Rusa za rat podelila rusko društvo na dve grupe: mali deo koji je uključen u rat i "mirnodopske Ruse" koji se distanciraju od ratnih napora i smetaju stranim sankcijama.

Gubarev je okrivio "mirnodopske Ruse” što nisu uspeli da počnu da prikupljaju donacije za rusku opremu, dok je kritikovao Kremlj zbog pojačane propagande o ruskim uspesima tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini. Gubarev je takođe okrivio "mirnodopske Ruse“ za usporavanje rotacije zbog straha od regrutacije. Guberev je napomenuo da bi masovna mobilizacija mogla da razreši podelu u društvu, ali je izrazio mišljenje da ruski komandanti neće narediti takvu mobilizaciju kako bi izbegli masovne žrtve nespremnih vojnih obveznika kao što se dogodilo, napominje, u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici (DNR i LNR).

Gubarev tačno prikazuje fenomen koji je normalan u ograničenom ratu ali koji ipak generiše velike žrtve. Ogorčenost onih koji se bore u takvom ratu i njihovih porodica protiv onih koji su netaknuti užasima borbe može da poraste čak i u profesionalnoj vojsci koja se sastoji samo od dobrovoljaca, kao što su zapadne zemlje iskusile tokom ratova u Iraku i Avganistanu. To će verovatno biti još izraženije u Rusiji, čija se vojska u velikoj meri oslanja na regrute i nevoljno opozvane rezerviste. Ova ozlojeđenost može narušiti moral i volju za borbom, kao i sklonost da se dobrovoljno prijavi za vojnu službu, navode iz Instituta za proučavanje rata.

*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs