SEVERODONJECK: Šta treba znati o opkoljenom gradu u Donbasu i zašto je toliko važan ruskim snagama?

Nakon lučkog grada Marijupolja, Severodonjeck je još jedan veliki industrijski centar u istočnoj Ukrajini. Proruski separatizam tamo se prvi put manifestovao još pre dvadeset godina.

Centar ukrajinske hemijske industrije

Pre rata, Severodonjeck je imao nešto više od 100.000 stanovnika. Grad je nastao u sovjetsko vreme, u blizini hemijske fabrike Azot, najveće u Ukrajini. Novi grad, na granici Luganske, Donjecke i Harkovske oblasti, ime je dobio pedesetih godina prošlog veka po reci Severski Donjec.

Vlasnik hemijske fabrike Azot je oligarh i medijski magnat Dmitro Firtaš, koji od 2014. godine živi u Austriji. Zbog sumnje na korupciju, Firtašu preti izručenje SAD. Njegova kompanija u Severodonjecku prvenstveno proizvodi đubrivo, najvećim delom za izvoz.

Poslednjih godina, zbog sukoba u Donbasu, fabrika Azot je, poput mnogih drugih fabrika u regionu, često prekidala proizvodnju. U Severodonjecku ima i drugih hemijskih fabrika. U susednom Lisičansku nalazi se i rafinerija nafte. Ona je nekada pripadala ruskim biznismenima, a već dugo ne radi.

Separatizam u Donbasu

Severodonjeck je poznat i po tome što je pre dvadeset godina tamo bio prvi pokušaj podele Ukrajine. U gradu se 28. novembra 2004. godine se sastao takozvani Sveukrajinski kongres poslanika svih nivoa, na kojem su pre svega učestvovali predstavnici proruske Partije regiona.

Ta partija je nastala u Donbasu i dominirala je regionom. U vreme prozapadne "narandžaste revolucije“, zapretila je da će proglasiti autonomiju sa Harkovom, kao svojim centrom. Autonomija je trebalo da obuhvati osam istočnih i južnih ukrajinskih oblasti, kao i Krim i Sevastopolj.

Na kongresu je govorio i tadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, koji je kao mlad radio u fabrici Azot. Kasnije je čak proglašen za počasnog građanina Severodonjecka, iako su mu ukrajinske vlasti još tada, zbog separatističkih izjava o Sevastopolju, zabranile ulazak u zemlju.

Inicijatori Sveukrajinskog kongresa 2004. godine su se zaustavili na pretnjama. Međutim, mnogi posmatrači taj sastanak vide kao prvi, neuspeli pokušaj formalnog političkog raskola u Ukrajini.

Drugi pokušaj je usledio deset godina kasnije, tokom proleća i leta 2014. godine. Nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, naoružani lokalni separatisti, zajedno sa kozacima koji su došli iz Rusije, zauzeli su tri susedna grada Severodonjeck, Lisičansk i Rubižne.

U drugoj polovini jula 2014, ukrajinska vojska je oslobodila region. Severodonjeck je postao regionalni centar vojno-civilne administracije. Iz Luganska su se tamo preselile razne institucije i fakulteti. Sada su se ponovo preselili, ovoga puta u zapadnu Ukrajinu.

Strateški značaj Severodonjecka

Severodonjeck i susedni Lisičansk strateški su veoma važni, jer je taj deo Donbasa veza s ostalim ukrajinskim oblastima. Glavni fokus je na auto-putu koji povezuje Lisičansk sa Bahmutom u Donjeckoj oblasti. Ukrajinska vojska se preko njih snabdeva, a donedavno su tim putem bili evakuisani civili. Međutim, zbog granatiranja taj put se sada smatra suviše opasnim.

Zauzimanje Severodonjecka i Lisičanska ruskoj vojsci bi omogućilo dolazak do administrativne granice regiona. Odatle bi onda mogla da napreduje dalje na zapad, ka Kramatorsku, drugom adminstrativnom centru u Donjeckoj oblasti. Kramatorsk je jedan od poslednjih velikih industrijskih gradova u Donbasu koji je još uvek u potpunosti pod kontrolom Kijeva.

Kurir.rs/Dojče vele