100 DANA KRVAVOG UBIJANJA U UKRAJINI: Ruska taktika je propala kod Kijeva, Ukrajinci su pogrešili što vode bitke u Donbasu

Svet je dosad video gomile mrtvih civila, nekoliko neuspelih ofanziva, masovno naoružavanje Kijeva. Vojni komentator Boško Jovanović analizira prva tri meseca sukoba - gde su grešili Rusi, a gde Ukrajinci

Za proteklih 100 dana svet je video gomile mrtvih civila, nekoliko neuspelih ofanziva, masovno naoružavanje Kijeva modernim teškim naoružanjem koje je trebalo da preokrene rat, međutim, kako stvari odmiču - rat je daleko od kraja.

Ruska vojska trenutno kontroliše 22 odsto ukrajinske teritorije, nekoliko ključnih gradova, koji su za Ruse u principu svi bitni.

Postoje i oni koji tvrde da su Ukrajinci pogrešili što su za mesto bitke izabrali Donbas, umesto Kijev, a među njima je i vojni komentator Boško Jovanović, magistar međunarodnih odnosa, koji je za Kurir proanalizirao 100 dana rata.

- Prvih 60 dana rata u Ukrajini obeležilo je to što su Rusi na Ukrajinu krenuli sa 200.000 vojnika, jer su mislili da kad dođu do Kijeva, da će se Ukrajinci povući sa istoka prema prestonici - kaže Jovanović na početku razgovora i dodaje:

- Međutim, pošto je taj koncept Rusa propao, ukrajinska vojska je zadržala postojeće pozicije u Donbaskoj oblasti, gde se trenutno već 20 dana vode žestoke borbe za svako naselje. To je ono o čemu se već govori kao o trećoj fazi rata, koja je počela krajem aprila.

Odluka Moskve

Ukrajincima je posle 100 dana rata, objašnjava Jovanović, bilo kakva pobeda bitna za dizanje morala.

- Ukrajinci su napravili stratešku grešku, jer su odabrali da polje bitke njih i Rusa bude Donbas, a njihove linije snabdevanja nisu dobre. Treba mnogo vremena da prođe da se dostavi nešto iz Kijeva u Donbas. Ukrajinska vojska nije u stanju da izvodi bilo kakve ofanzivne akcije zbog toga što Rusi brzo i silovito odgovore na svako delovanje ukrajinske artiljerije. Rusi su već počeli da ispaljuju „iskandere“ iz Belgorodske oblasti na Harkov, a rastojanje između Belgoroda i Harkova vazdušnom linijom je 60 km - dodaje Jovanović.

Prema njegovim rečima, ako se Ukrajinci na vreme ne povuku iz Donbasa, preti im slom.

- Lažno se tvrdi da su Rusi odustali od Kijeva. To sam rekao i povodom 60. dana rata. Rusi nisu imali ideju da zauzmu Kijev. Sve što su uradili bilo je da zauzmu aerodrom i fabriku „Antonov“ u okolini Kijeva. Njima je trebala dokumentacija, možda neke mašine. Tamo je bila jedna brigada padobranaca koja se samo time bavila. Rusima strateški nije trebalo da okruže Kijev - tvrdi on i dodaje:

- Što se tiče promene ruske taktike, ona se promenila u tome što se sad napada na brigadnom nivou, uz obaveznu artiljerijsku pripremu i snažno bombardovanje iz helikoptera i aviona. Na Zapadu se forsira mit da imaju taktičke grupe nivoa bataljona, a Rusi nisu glupi da bataljon napada bilo šta, naprosto sad napadaju kao cela brigada. Kod Ukrajinaca postoji problem u snabdevanju, a što se tiče njihovog političkog rukovodstva, ono se previše oslanja na obaveštajnu saradnju s Londonom, zato Ukrajina od početka rata ima taktiku „samo još malo izdržite, stiže zapadna pomoć“.

Taktika Kijeva

Jovanović daje i odgovor zašto su Rusi odskora uveli pravilo da stariji od 40 godina mogu da idu u vojsku.

- Iz vrlo prostog razloga - zato što su ljudi poreklom iz Ukrajine, koji su izbegli u Rusiju, spremni da učestvuju na strani ruske armije, ali pošto većima njih ima 35-40 godina, pravilo je izmenjeno i to je dopušteno. Odluka nije doneta zato što omladina više neće da ratuje - precizira Jovanović.

- Vidimo na terenu da Ukrajina nema ni snage ni mogućnosti za dugotrajni rat. Što duže rat traje, to će ukrajinska vojska biti u lošijem stanju, i kako vreme prolazi, Rusima će biti mnogo lakše da ratuju.

Na pitanje može li Kijev da preokrene stvar u svoju korist, Jovanović kaže:

- Ukrajinsko političko rukovodstvo donelo je pogrešnu odluku koja se sastoji da se brani povlačenje iz Donbasa. Najlogičnije bi bilo da se ukrajinska vojska povuče na liniju reke Dnjepar, jer između Dnjepra i Donbasa nema ništa što bi zaustavilo Ruse. Ne vidim zašto Ukrajinci uporno i tvrdoglavo pristaju da ih Rusi melju u Donbasu.

Za kraj Jovanović dodaje da ruska vojska ne žuri toliko da ratuje za Harkov i navodi kakvu taktiku će Moskva primeniti za drugi najveći grad u Ukrajini:

- Harkov je podjednako velik kao Kijev. Rusi će verovatno preferirati da ga okruže, jer je to lakše nego što je bilo okružiti Kijev.

Najvažniji datumi

24. februar

Više od 50 transportnih i borbenih helikoptera iz Rusije izvelo je prepad na aerodrom „Antonov“. Više od 200 pripadnika SPECNAZ GRU zauzelo je aerodrom koji je postao tačka odakle su ruski padobranci krenuli u zauzimanje predgrađa Kijeva. Iz pravca Belorusije u pomoć u opkoljavanju krenula je oklopna kolona tenkova. Žestoki okršaji, uz veliki broj mrtvih i ranjenih, trajali su skoro 40 dana.

25. februar

Raketna krstarica „Moskva“ prišla je Zmijskom ostrvu, hridi u Crnom moru, i primorala posadu da se preda. Ukrajinska strana govorila je da je posada stradala herojskom smrću, ali se ispostavilo da su svi živi i razmenjeni kasnije.

27. februar

Spektakularni juriš ruskih padobranaca, koji su preplavili predgrađe Kijeva Buču, pretvorio se u masakr, koji je ličio na tragediju 131. majakopske brigade u Groznom 31. decembra 1994. Ukrajinske specijalne jedinice kanalisale su ih u određene ulice i napale protivoklopnim raketama NLAW i „džavelin“. Broj stradalih ruskih padobranaca nikad nije utvrđen, a na ulicama je ostalo više od 50 uništenih i zarobljenih oklopnih vozila.

2. mart

Jedinice DNR i LNR uz pomoć ruske vojske i čečenskih jedinica opkolili su lučki grad na Azovskom moru Marijupolj, oko koga je usledila žestoka bitka koja je završena opsadom čeličane. Posle zauzimanja grada predali su se komandanti ekstremne formacije „Azov“ i pripadnici 93. brigade mornaričke pešadije.

6. mart

Ukrajinski mineri digli su u vazduh most preko reke Irpen i minirali branu koja je poplavila široko područje zapadno od Kijeva, što je usporilo ruske tenkove da napreduju.

11. mart

Pentagon je saopštio da su satelitski snimci koji prate dešavanja oko Kijeva uočili vojnu kolonu dugu 67 km. Kolona tenkova i oklopnjaka naredne tri nedelje imala je žestoke okršaje sa ukrajinskom vojskom.

21. mart

Rusija je hiperzvučnim raketama „kinžal“ napala vojna skladišta ukrajinske vojske.

24. mart

Luka Berdjansk, koju su Rusi zauzeli, napadnuta je balističkim raketama „točka“. Potopljen desantni brod pun municije, jedan oštećen.

29. mart

Održani poslednji pregovori delegacija Moskve i Kijeva. Rusija obećala smanjenje ratnih operacija u Kijevskoj oblasti. Usledilo povlačenje ruske vojske i predaja nuklearne elektrane „Černobilj“.

14. april

Ukrajinske vlasti su saopštile da su napadom sa dve protivbrodske rakete „neptun“ potopile komandni brod Crnomorske flote raketnu krstaricu „Moskva“. Oko potapanja se razvilo osam teorija. Posle toga usledio je medijski rat koji je trajao pune tri nedelje.

18. april

Zapadni obaveštajni izvori naveli su da ruska vojska sprema veliku ofanzivu na istoku Ukrajine posle povlačenja ruskih tenkova iz Kijevske oblasti. Borbe kod Izjuma postale svakodnevica.

21. april

Ruski predsednik Vladimir Putin dao naređenje da otpočne blokada čeličane „Azovstalj“, u koju su se sakrili branioci Marijupolja posle povlačenja iz grada. Čeličanu napali bombarderi „tu-22“.

4. maj

Zbog znatnog priliva teškog naoružanja sa Zapada ruska vojska izvela napad krstarećim raketama na železničku mrežu širom Ukrajine. Rakete lansirane s brodova, iz podmornica i strateških bombardera.

8. maj

Pripadnici mornaričke pešadije uz podršku tri helikoptera „mi-8“, dva „su-27“ i „su-24“, bespilotne letelice i dva jurišna broda pokušali da posle nekoliko dana napada zauzmu Zmijsko ostrvo. Prepad i desant propali. U napadu stradao veliki broj ukrajinskih vojnika, ali i ruskih, oborena dva aviona i dva drona.

9. maj

Putin na vojnoj paradi u Moskvi nije objavio rat Ukrajini, niti je saopštio ciljeve rata, kao što je Zapad potvrdio.

10. maj

Ruska vojska iz osvete za napad na Zmijsko ostrvo raketama napala turistički kompleks kod Odese, koji je sravnjen sa zemljom.

13. maj

Ukrajinska vojska artiljerijom razorila pontonski most preko reke Siverski Donjec, preko koga je trebalo da se prebace ruski tenkovi i vojska da opkole ukrajinske snage jugoistočno od Izjuma. Uništeno na desetine oklopnih vozila. Istog dana u kontraofanzivi ukrajinska vojska prisilila ruske snage na povlačenje iz predgrađa Harkova.

25. maj

Ruska vojska uz pomoć artiljerije započela žestoku ofanzivu na istoku Ukrajine. U ruke ruske vojske pao veliki broj gradova u Donbaskoj i Luganskoj oblasti. Ukrajinska vojska napustila veći broj naselja kako bi izbegla strateško opkoljavanje.

Andrej Mlakar

Bonus video: