O UKRAJINI BEZ UKRAJINE? Zapadni saveznici se navodno sastajali da bi našli održivo rešenja za prestanak sukoba! VIDEO

Zapadni saveznici Kijeva - SAD, Velika Britanija i EU - navodno su stavili po strani Ukrajinu dok su pokušavali da osmisle mirovni plan za zemlju, izvestio je CNN u petak.

Plan koji su prvi objavili italijanski mediji, plan u četiri tačke poziva na prekid vatre i demilitarizaciju linije fronta u istočnoj Ukrajini, s tim da bi Ukrajina tada mogla postati neutralna država. Treća faza bi uključivala sporazum između Moskve i Kijeva o statusu Krima i Donjecke i Luganske Narodne Republike. Sve bi to bilo krunisano multilateralnim sporazumom o miru i bezbednosti u Evropi, sa fokusom na razoružanje i kontrolu naoružanja.

Navodni plan su, međutim, odbacili i u ukrajinskom i ruskom rukovodstvu.

Ubrzo nakon što su se u medijima pojavili izveštaji o italijanskom predlogu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je ideju da Kijev treba da ustupi bilo koju svoju teritoriju kako bi obezbedio mir, iako se nije direktno osvrnuo na šemu koju je predložio italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima prošle nedelje da je deo šeme koji sugeriše da se Krim i Donbas dugoročno postanu autonomni regioni Ukrajine potpuno neprihvatljiv za Moskvu.

Štaviše, kako je CNN ukazao, Vašington nije podržao ni Di Majevu šemu, uprkos tome što joj se na rečima izrazila ambasadorka SAD pri UN Linda Tomas Grinfild.

Navodni napori SAD, Velike Britanije i EU da pronađu izlaz iz sukoba dali su podstrek njihovom procenom da bi domaćini u Ukrajini mogli da traju mnogo meseci, ako ne i godina, navodi se u izveštaju. „Više zvaničnika sa pristupom najnovijim obaveštajnim podacima“ izjavilo je za CNN da je trenutna situacija u ćorsokaku, pri čemu se ni jedna strana ne očekuje da će „probiti postojeće borbene linije u skorije vreme“.

Produženje sukoba bi takođe sve više opterećivalo pristalice Kijeva, uključujući SAD, navodi se u izveštaju. Među izazovima sa kojima se Bajdenova administracija suočava u članku su snabdevanje Ukrajine oružjem bez iscrpljivanja sopstvenih zaliha, pronalaženje održive zamene za rusku naftu i gas i održavanje jedinstva među njenim evropskim saveznicima.

Si-En-En je, pozivajući se na nekoliko Bajdenovih administracija i zvaničnike NATO-a, izvestio da je uprkos očiglednim razgovorima, uspeh trenutno malo verovatan jer Ukrajina nije imala „malo apetita za pregovore”.

„Možemo da predložimo sve planove koje želimo, ali Kijev će verovatno ići na sve što ustupi teritoriju u ovom trenutku“, rekao je jedan od službenika američkom izdanju.

Prema izveštaju, ni Rusija nije pokazala veliko interesovanje za „ozbiljne razgovore“.

Mirovni pregovori između Kijeva i Moskve počeli su samo nekoliko dana nakon što je Rusija napala svog suseda krajem februara. Nekoliko rundi ličnih i virtuelnih razgovora održano je tokom marta, koji su kulminirali sastankom u Istanbulu 29. marta.

Međutim, početkom aprila ukrajinska vlada optužila je ruske snage za masakriranje civila u kijevskom predgrađu Buče – nešto što je Kremlj oštro negirao i opisao kao „inscenirano“.

Pozivajući se na ove navodne zločine, administracija predsednika Zelenskog je praktično obustavila mirovne pregovore, insistirajući da prvo treba obezbediti vojnu pobedu nad Rusijom.

Moskva je, sa svoje strane, nagovestila da je u principu spremna da nastavi razgovore, napominjući da je Kijev taj proces zakočio.

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške.
Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/RT