AMERIČKI OBAVEŠTAJCI ANALIZIRAJU SVOJE GREŠKE: Gde smo sve pogrešili u Ukrajini i koliko je to Kijev koštalo? VIDEO

Pitanje je postavljeno na privatnom brifingu američkim obaveštajnim zvaničnicima nedeljama pre nego što je Rusija pokrenula invaziju krajem februara: da li je ukrajinski lider Volodimir Zelenski napravljen po uzoru na britanskog Vinstona Čerčila ili Ašrafa Ganija iz Avganistana? Drugim rečima, da li bi Zelenski vodio istorijski otpor ili pobegao dok se njegova vlada raspala?

Obaveštajni zvaničnici započeli su reviziju toga kako njihove agencije procenjuju volju i sposobnost stranih vlada da se bore. Revizija se odvija dok američke obaveštajne službe i dalje imaju ključnu ulogu u Ukrajini i dok Bela kuća pojačava isporuke oružja i podršku Ukrajini, pokušavajući da predvidi šta bi Putin mogao da vidi kao eskalaciju i pokušavajući da izbegne direktan rat sa Rusijom.

Administracija predsednika Bajdena najavila je da će Ukrajini dati mali broj visokotehnoloških raketnih sistema srednjeg dometa, oružje koje Ukrajina odavno želi. Od početka rata 24. februara, Bela kuća je odobrila transport dronova, protivtenkovskih i protivvazdušnih sistema i milione metaka municije. SAD su ukinule rana ograničenja na razmenu obaveštajnih podataka kako bi pružile informacije koje je Ukrajina koristila za gađanje kritičnih ciljeva, uključujući vodeći brod ruske mornarice.

Poslanici obe strane postavljaju pitanje da li su SAD mogle da urade više pre nego što je Putin upao i da li je Bela kuća uskratila izvesnu podršku zbog pesimističnih procena sposobnosti Ukrajine da se odupre. Senator Angus King, nezavisni iz Mejna, rekao je tokom saslušanja Senatskog komiteta za oružane snage prošlog meseca da smo „da smo imali bolji pristup predviđanju, mogli smo da učinimo više da pomognemo Ukrajincima ranije“.

Poslanik iz Ohaja, Majk Tarner, najviši republikanac u Komitetu za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, rekao je u intervjuu da misli da su Bela kuća i najviši zvaničnici administracije projektovali „svoju pristrasnost u vezi sa situacijom na način koji je podložan neaktivnosti“.

Obaveštajni komitet Senata poslao je prošlog meseca poverljivo pismo Kancelariji direktora Nacionalne obaveštajne službe sa pitanjem kako su obaveštajne agencije ocenile Ukrajinu i Avganistan. CNN je prvo preneo pismo.

Direktorka nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla je poslanicima u maju da će Nacionalni obaveštajni savet razmotriti kako agencije procenjuju i „volju za borbu“ i „sposobnost za borbu“. Oba pitanja su „prilično izazovna za pružanje efikasne analize i mi tražimo različite metodologije za to“, rekao je Hejns.

Iako nema najavljenog rasporeda za reviziju, koja je počela pre pisma komiteta, zvaničnici su identifikovali neke greške. Nekoliko ljudi upoznatih sa predratnim procenama razgovaralo je sa Asošiejted presom pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o osetljivim obaveštajnim podacima.

Uprkos svojim ogromnim prednostima, Rusija nije uspela da uspostavi vazdušnu superiornost nad Ukrajinom i nije uspela u osnovnim zadacima kao što je obezbeđenje komunikacija na bojnom polju. Izgubila je hiljade vojnika i najmanje osam do 10 generala, prema američkim procenama. Ruske i ukrajinske snage se sada bore u žestokoj, bližoj borbi u istočnoj Ukrajini, daleko od brze ruske pobede koju predviđaju SAD i Zapad.

Iako je Rusija ušla u nedavne proki ratove, nije direktno vodila veliki kopneni rat od 1980-ih. To je značilo da mnoge od predviđenih i tvrdih sposobnosti Rusije nisu bile stavljene na probu, što predstavlja izazov za analitičare da procene kako će se Rusija ponašati u velikoj invaziji, rekli su neki od ljudi. Aktivna ruska industrija izvoza oružja navela je neke ljude da veruju da će Moskva imati mnogo više raketnih sistema i aviona spremnih za raspoređivanje.

Rusija do sada nije koristila hemijsko ili biološko oružje, kao što su SAD javno upozoravale da bi to moglo. Jedan zvaničnik je primetio da su SAD „veoma jake zabrinutosti“ zbog hemijskog napada, ali da je Rusija možda odlučila da bi to izazvalo previše globalnog protivljenja. Strahovanja da će Rusija upotrebiti talas sajber napada na Ukrajinu i saveznike do sada nisu ostvarena.

Drugi ruski problemi su bili dobro poznati, uključujući nizak moral trupa, rasprostranjenost zloupotrebe droga i alkohola među trupama i nedostatak podoficira koji bi nadgledao snage i davao uputstva od komandanata.

„Znali smo da sve te stvari postoje“, rekao je penzionisani general-potpukovnik Robert Ešli, bivši direktor Odbrambene obaveštajne agencije. „Ali to je upravo postao kaskadni efekat toga koliko je neodoljiv sve je to postalo kada su pokušali da izvedu i najjednostavnije operacije.”

Su Gordon, bivši glavni zamenik direktora nacionalne obaveštajne službe, rekla je da su se američki analitičari možda previše oslanjali na prebrojavanje ruskog inventara vojnih i sajber alata.

„Naučićemo malo o tome kako razmišljamo o sposobnostima i upotrebi kao ne jedno te isto kada procenjujete ishod“, rekla je ona na nedavnom događaju koji je sponzorisao Cipher Brief, obaveštajna publikacija.

Zelenski je dobio priznanje širom sveta jer je odbio da pobegne pošto je Rusija poslala timove da pokušaju da ga uhvate ili ubiju. Ali pre rata, postojale su tenzije između Vašingtona i Kijeva oko verovatnoće invazije i da li je Ukrajina bila spremna. Jedna tačka žarišta, prema ljudima upućenim u spor, bila je da su SAD želele da Ukrajina premesti snage sa svog zapada kako bi ojačala odbranu oko Kijeva.

Sve do neposredno pre rata, Zelenski i najviši ukrajinski zvaničnici su javno odbacivali upozorenja o invaziji, delom da bi suzbili paniku i zaštitili ekonomiju. Jedan američki zvaničnik rekao je da postoje sumnje da bi neiskusni Zelenski mogao da se nosi sa krizom na nivou sa kojim se njegova zemlja suočava.

General-potpukovnik Skot Berijer, sadašnji direktor DIA, svedočio je u martu da je „moj stav bio da, na osnovu niza faktora, Ukrajinci nisu bili spremni koliko sam mislio da bi trebalo da budu. Stoga sam dovodio u pitanje njihovu volju da se bore. To je bila loša ocena sa moje strane, jer su se borili hrabro i časno i rade pravu stvar.

Berije je u maju odvojio svoje gledište od gledišta cele obaveštajne zajednice, za koju je rekao da nikada nije imala procenu „koja bi govorila da Ukrajincima nedostaje volja za borbu“.

Bilo je dovoljno dokaza o odlučnosti Ukrajine pre rata. Ruska aneksija Krima 2014. i osmogodišnji sukob u istočnom regionu Donbasa učvrstili su stavove javnosti prema Moskvi. Ukrajinske snage su dobile višegodišnju obuku i pošiljke oružja iz SAD u nekoliko administracija, zajedno sa pomoći u jačanju svoje sajber odbrane.

Američki obaveštajci su pregledali privatne ankete koje su sugerisale snažnu podršku u Ukrajini svakom otporu. U Harkovu, gradu u blizini granice sa većinom ruskog govornog područja, građani su učili da pucaju iz oružja i obučavali se za gerilski rat.

Poslanik Bred Venstrup (R-Ohajo), član Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, video je tu odluku iz prve ruke tokom decembra. Venstrup je bio svedok vojne ceremonije na kojoj su učesnici pročitali imena svih ukrajinskih vojnika koji su prethodnog dana poginuli na linijama fronta u Donbasu, gde se separatisti koje podržava Moskva bore protiv ukrajinskih vladinih snaga od 2014. godine.

„To mi je pokazalo da imaju volju da se bore“, rekao je on. „Ovo se sprema već duže vreme.”

Kurir.rs/LA Times