ZAMOR OD SANKCIJA Da li će jedinstvo EU opstati bez primenjivog ekonomskog plana, nakon što ih je Putin pogodio u bolnu tačku?

Evropa je umorna od ekonomskih sankcija Rusiji koje ne daju željene efekte, piše Blumberg u svojoj analizi.

Zajedno sa razlikama u mišljenjima koja se šire unutar i van EU o tome kako bi kraj igre mogao da izgleda, ovo ne sluti na dobro u bliskoj budućnosti. Estonska premijerka Kaja Kalas, koja sada mora da ponovo sastavi svoju vladajuću koaliciju nakon njenog raspada prošle nedelje, želi da nastavi da priteže Moskvu. Ali priznaje da će odavde sve postati "teže" - sa malim šansama za embargo na gas u narednom nizu ograničenja.

Vreme je za drugačiji pristup - ili "pauzu", kako što je rekao belgijski kolega Kalasove, Aleksander De Kru.

Ne postoji lako rešenje za umor od sankcija. "Finansijsko oružje“ je nesavršeno sredstvo koje je sklono neujednačenoj primeni i neželjenim posledicama. Neviđene razmere sankcija protiv Putinovog užeg kruga, kao i ruskog finansijskog sistema, avio-kompanija i trgovine, doprineće procenjenom padu ruskog bruto domaćeg proizvoda od 10 odsto ove godine. Ali to nije odvratilo ili izbacilo Putina iz ravnoteže.

Što je još gore, bilo je i kontraproduktivnih efekata. Rastuća cena energije punila je Putinove džepove dok je osiromašila uvoznike. Ruski prihodi od nafte i gasa biće oko 285 milijardi dolara ove godine, prema procenama Blumberga. Sa drugom robom, a to više nego kompenzuje 300 milijardi dolara u ruskim deviznim rezervama zamrznutim kao deo sankcija.

I dok je zauzimanje jahti i vila bogatih oligarha dobro, neprijatno je videti zapadne firme koje napuštaju Rusiju i prodaju imovinu onim milijarderima koji su zapravo preveliki da bi bili sankcionisani.

Čak i ako je dugoročni odgovor ovde da se ide sve teže i jače protiv Rusije, biće od vitalnog značaja prvo ojačati ekonomsku odbranu kod kuće. Barcliz procenjuje da bi potpuni embargo na ruski prirodni gas mogao da smanjiti BDP evrozone za 4% u poređenju sa osnovnim scenarijom; bez dodatne ekonomske podrške za domaćinstva, što je retorika Orbana koji neukusno poredi energetske sankcije sa ekonomskom "nuklearnom bombom“ i koja će se proširiti.

Već je istraživanje Ju Gova iz aprila pokazalo da je javno mnjenje Evrope donekle konfliktno: Više od 30% ispitanika u sedam zemalja, uključujući Španiju i Italiju, zagovaralo je ulaganje u trgovinu i diplomatiju sa Rusijom, a ne u odbranu i bezbednost.

Bez svetla na kraju ekonomskog tunela, javno raspoloženje bi moglo da se promeni. Ako se ovaj rat odugovlači i postane test morala, Zapad i EU imaju prednost u smislu resursa i ljudskog kapitala, kako je primetio Migel Otero Iglesijas sa Kraljevskog instituta Elkano. Ali to dolazi sa potrebom da se zaštite najugroženiji u društvu; fiskalna podrška bi trebalo da bude "neizbežna“, s pravom dodaje.

Mere podrške u stilu pandemije trebalo bi da inspirišu sledeće evropske političke korake, bilo putem zajedničke strukture zaduživanja fonda EU za oporavak ili zajmova ponuđenih državama članicama radi zaštite zapošljavanja. Jedinstvo će zaista biti snaga u vreme rastućih kamatnih stopa i krhkih javnih finansija — posebno kada Putin počne da ograničava isporuke gasa zemljama koje ne igraju po njegovim pravilima.

Kurir.rs