KAKO MONASI SVJATOGORSKE LAVRE PODRŽAVAJU PUTINA UPRKOS GRANATAMA? Njujork Tajms u reportaži nije spomenuo jedan važan detalj!

Od stotina ratišta širom Ukrajine, Svjatogorska lavra se sigurno svrstava među najnepogodnije.

Kako je portal Kurira već pisao ranije, ukrajinske vlasti (uključujući i predsednika Volodimira Zelenskog) su brzopotezno objavile da su Rusi odgovorni za požar u jednoj od drvenih crkava na teritoriji lavre. Podsetili su da je Svjatogorska Lavra jedna ot tri najsvetija mesta u pravoslavlju u Ukrajini. Nije spomenuto da sva tri pripadaju Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Takođe, nije objavljeno ni upozorenje ruskog generala objavljeno pre mesec dana da Ukrajinci namenski postavljaju artiljerijske položaje na teritoriji lavre.

Američki list tvrdi da je granatiranje je još jedan primer kolateralne štete koju Rusi nanose pogrešnim ili neselektivnim artiljerijskim udarima. I to je nateralo monahe i monahinje ovde zatvorene u formu ratne racionalizacije.

Zajedno sa mnogim od stotina raseljenih koji su potražili sigurnost u kompleksu, oni su verni u ruskoj crkvi i lojalni njenom vođi u Moskvi, patrijarhu Kirilu, koji je blagoslovio rusku invaziju. Ali stalno bombardovanje ruske armije predstavlja kontradikciju sa kojom su oni primorani da se pomire.

„Da, granatiraju manastir, ali verovatno samo slede naređenja“, rekla je jedna monahinja, sestra Joana, o ruskim vojnicima. „I mi se molimo za njih, tražeći da shvate šta rade.

Sestra Joana se molila u hodniku jedne manastirske zgrade prošlog utorka ujutru — recitovala Psalme Šestog katizme, prisećala se — kada je granata pala i eksplodirala u zidu. Cigle i geleri su leteli okolo.

Cigla ju je ranila u glavu, rekla je kasnije u intervjuu u bolnici. Monah pored nje pogođen je gelerima u stomak i umro je pre nego što je mogao da bude evakuisan, rekla je sestra Joana.

Tokom nedavne posete manastiru, granate koje su pogodile zemlju izbacile su stubove prljavštine i dima, a nekoliko sekundi kasnije usledila je buka krhotina koje su padale na crkvene kupole. Monasi su trčali u zaklon, lepršajući njihove crne haljine.

Oni koji nisu preživeli ranije baraž sada su sahranjeni u sveže iskopanim grobovima u dvorištu. Oko lokaliteta, krečeni zidovi su izbušeni od gelera, prozori su razneseni. Rupe izduvane u zidovima i krateri u crkvenim portovima svedoče o direktnim pogocima. Unutar zgrada, zidovi podruma su okićeni pravoslavnim ikonama. Ljudi koji su se tu zgurali prekrstili su se sa svakim drhtavim udarcem napolju. Mnogi su došli tražeći zaklon od granatiranja u svojim selima. „Osećam da će me Bog ovde zaštititi“, rekao je Volodimir Slipučenko.

Ali dok su eksplozije odjekivale, Slipučenko je oklevajući dodao: „Ne znam da li je zaista bezbedno.“ Žena se prekrstila i prošaputala: „Bože sačuvaj nas“.

Tokom vikenda, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da se u manastiru nalazi oko 300 civila, uključujući oko 60 dece. Regionalna policija kaže da ne može da evakuiše decu jer je prilazni put redovno granatiran.

Uništenje na tom mestu će verovatno odjeknuti u pravoslavnoj hrišćanskoj politici. Postsovjetski raskol ruske i ukrajinske crkve bio je verska pozadina rata. Ukrajinska crkva je potvrdila nezavisnost, ali hiljade parohija u Ukrajini ostaju lojalne Kirilu, patrijarhu u Moskvi. Ako Ukrajina pobedi, ruska crkva će skoro sigurno biti proterana zauvek.

U međuvremenu, mnoge ruske pravoslavne parohije u Ukrajini, kao i širom sveta, odbacile su bilo kakav savez sa Kirilom, političkim saveznikom predsednika Vladimira Putina.

Ali ne i monasi u Svjatogorskoj lavri; ostaju u skladu sa Rusijom. Zaista, na ovo se godinama gleda kao na najruski orijentisana od glavnih verskih lokacija u Ukrajini.

„Opravdaju se i pokušavaju da izbegnu suočavanje sa realnošću, a to je da je Rusija izvršila invaziju Ukrajina” i udara na njihov manastir, rekao je Ihor Kozlovski, ukrajinski teolog.

Tokom proteklih nedelju dana, linija fronta oko grada Svjatohirsk napredovala je na oko milju od manastirskih kapija. Čini se da ruska artiljerija gađa most preko reke Siverski Donec — samo 15 do 20 metara od manastirskog zida — i ukrajinske položaje u blizini. Ali, predvidljivo, sa nevođenim projektilima, umesto njih dolazi do samovoljnih hitaca koji su pogodili manastir.

Ukrajinski zvaničnici optužuju ruske snage da su bezobzirne i neoprezne u granatiranju.

„Ništa za njih nije sveto“, rekao je Anton Geraščenko, zamenik ministra unutrašnjih poslova, o uništenju manastira. „Mogli su da zaobiđu, ali su umesto toga odlučili da se probiju.

Borbe su prošlog vikenda izbile u požaru koji je izgoreo drvenu crkvu Svih svetih Ermitaž, najveću drvenu crkvu u Ukrajini, saopštili su ukrajinski zvaničnici. Rusija je za požar okrivila ukrajinske snage. Manastir, koji datira iz 16. veka, je istorijski, kulturno i verski važno mesto i za Ruse i za Ukrajince. „To je dragulj pravoslavlja“, rekao je Kozlovski.

Ukrajinskoj vladi je takođe bilo teško da uravnoteži versku slobodu i lojalnost tokom rata. Monasi manastira, koje ukrajinski nacionalisti smatraju izdajnicima, godinama su bili čvrsto proruski orijentisani, tvrdeći da imaju pravo da slede verski put po svom izboru čak i ako je njihova zemlja u ratu.

Manastirsko rukovodstvo, na primer, potčinilo se visokom svešteniku u Donjecku, glavnom gradu jednog od dva otcepljena regiona u istočnoj Ukrajini koje podržava Rusija. Oni „objašnjavaju rat govoreći da je to Božji plan, ali ne plan ruske vojske“, rekao je Kozlovski.

U ponedeljak, dan pre nego što je sestra Jona ranjena, artiljerija je ubila sveštenika, monaha i monahinju, saopštila je ukrajinska policija. Monasi su mrtve sahranjivali u grobove u porti crkve.

Vlasti kažu da bi sada bilo opasno evakuisati one koji se nalaze na tom mestu. Nesiguran, krivudavi put vodi do manastira, prolazi kroz Svetogorsku divljinu, nacionalni park gustog lišćara, a zatim na visoku travnatu visoravan. Tamo se dim od svežih artiljerijskih udara diže u mnogo odvojenih kolona, kao da je neko palio logorsku vatru na ravnici.

Trotoar na ovom putu je na mestima ispucan kraterima od granata. Bliže manastiru, trasa je oivičena daskama na kojima su nekada prodavane ikone i sveta voda hodočasnicima koji su pristizali u miru.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju u februaru, vernici su došli očekujući sigurnost. Manastir je godinama pružao sklonište za interno raseljena lica, koja datiraju od sukoba Ukrajine sa separatistima koje podržava Rusija, koji je počeo 2014. „Tako su mislili“, rekao je pukovnik Svjatoslav Zagorski, regionalni načelnik policije. „Ali pogledajte, kao što vidimo, iskustvo nam pokazuje upravo suprotno.

Ruska vojska je prvo ispalila artiljeriju koja je pogodila manastir u martu. Ali najintenzivnija bombardovanja počela su pre dve nedelje.

Među objektima koji su oštećeni je i crkva Pokrova Presvete Bogorodice, prema spisku štrajkova na sajtu koji je dostavila ukrajinska vlada.

Tokom posete reportera i fotografa u petak, artiljerijske granate su zaglušujućim praskom udarile u park koji se graniči sa manastirom, okružen žutim ružama u blizini obale reke.

Užasan osećaj talasa pritiska od eksplozija talasao se kroz crkve.

Neki monasi su se okupili na stepeništu u podrum, preznojeni i razrogačenih očiju tražeći sigurnost. Ali dok su želeli da se neprijateljstva prekinu, odbili su da osude rusku vojsku.

Jedan monah, brat Prohor, rekao je: „Molimo se za mir u celom svetu, da niko nigde ne puca.

Ali na pitanje šta misli o Rusima koji granatiraju manastir, oklevao je da odgovori. „Ne znam ko puca“, rekao je. "Pucaju iz daleka - ne mogu da ih vidim."

Kurir.rs/New York Times