ODSUSTVO RUSKOG ODGOVORA NA VOJNU POMOĆ I SNABDEVANJE UKRAJINE: Kako je Moskva postigla suprotan efekat od planiranog

Svaki put najava isporuke oružja Ukrajini izaziva oštre reakcije i pretnje odmazdom iz Ruske Federacije.

Ukrajinska vojska će uskoro imati oko 700.000 obučenih ljudi po najsavremenijim vojnim standardima, znanjem i sposobnostima da rukuje zapadnom tehnikom.

Ova tranzicija dovešće do rešenja sistema snabdevanja, bar 30 država neometano će snabdevati Ukrajinu koliko god i dugo da je potrebno, dok Ruska Federacija pod sankcijama će prazniti svoje magacine. U ovom ratu faktor vremena ima svoj uticaj na više nivoa.

Prvi nivo su sankcije, drugi nivo je taktičke prirode i tiče se kordinacije i dejstava. Agilnost je sprečila pad Kijeva, Harkiva i borbe ograničila na jugoistok. Sad nastupa nova faza gde je opet ključno vreme. Kao što informacije ne vrede ako nisu pravovremene, tako ni sofisticirano oružje neće vredeti ako ne dođe kada je najpotrebnije.

Pitanje snabdevanja naoružanjem već dugo muči Rusku stranu koja za sada nema 100% uspešan odgovor na presecanje linija snabdevanja Ukrajine.

Pogodan geografski položaj Ukrajincima omogućava u svakom trenutku bar 2 prohodne i prijateljske granice. Sa druge strane čuli smo američkog podsekretara za odbranu da se na "tajnoj" lokaciji radi na intenzivnoj tronedeljnoj obuci ukrajinskih vojnika u cilju sticanja veština i obuke za korišćenje zapadnih složenih sistema. Istovremeno usled zapadnih sankcija Ruska Federacija ima sve više problema sa sofisticiranim borbenim sistemima. Prema izveštajima sve više se koriste ne navođene rakete i artiljerija, dok se Iskander M ipak čuva za eventualni sukob sa NATO-om.

Konkretno ruska krstareća raketa 9M729 se proizvodi od američkih komponenti koje nisu više dostupne. Višecevni raketni bacač Tornado-S takođe koristi komponente iz SAD. Protiv vazdušni sistem TOR-M2 koristi oscilator iz Velike Britanije. Svi ovi problemi u lancu snabdevanje dovode do toga da će sve manje biti u upotrebi sistemi i municija sa zapadnim komponentama. Druga po veličini fabrika tenkova je obustavila proizvodnju. Ovo sve ne treba da podstakne napad optimizma jer ni ukrajinska strana nema savremeno naoružanje već je u procesu tranzicije.

Dokle god se ne nanesu razorni gubici po ruskim zaposednutim položajima od Hersona do Donbasa, ruska vojska će biti u prednosti na tim pravcima. Na sceni imamo klasičan A2/AD odnosno princip zabrane pristupa i korišćenja određenog prostora odnosno opsadu artiljerijom što rusima manje više polazi za rukom držeći Ukrajince izvan efektivnog dometa. Dakle ukrajinskoj strani je sužen manevarski prostor ali ne i u potpunosti onemogućen. Sa sistemima do 70km efektivnog dometa, manevarskim sposobnostima, upotrebom satelitskih sistema kao što je Maskov Starlink, zaista može doći preokreta. Ukrajinski IT stručnjaci za potrebe neometane komunikacije razvili su softver GIS ARTA, na osnovu koga u realnom vremenu aplikacija integriše podatke sa terena. Komunikacija i dejstvo se odvija u nekoliko minuta, što daje ogromnu prednost ukoliko se integrišu MLRS-ovi kao što je HIMARS i M270.

Ruski problemi će biti izraženi kada budu hteli da uzvrate udar, ukrajinski položaji će uveliko biti izmešteni, čemu pogoduje i decentralizacija ovih sistema, a Rusi se drže tradicionalne upotrebe artiljerije što podrazumeva grupisane baterije. Formula je jasna onaj ko ima kraće vreme u pogledu isporuke koordinata položaja, dejstva i izmeštanja biće pobednik ovih artiljerijskih duela. U prilog ide i podatak da za sada preko 60% gubitaka ukrajinci trpe od ruske artiljerije.

Mobilnost je ključna kategorija u ovoj fazi sukoba. Ruska avijacija nema 100% kontrolu nad vazdušnim prostorom, oslanja se na raketne udare iz Belorusije, Rusije i sa mora. Nebrojeno je izveštaja da postoje problemi sa koordinacijom u ruskim redovima što je i omogućilo Ukrajini da izdrži više od 100 dana. Prednost zapadnih sistema u dometu i mobilnosti suočiće rusku vojsku sa nenadoknadivim gubicima, tradicionalnu upotrebu artiljerije neodrživom. Za sada je koordinacija ipak na ukrajinskoj strani, obuka i NATO standard je učinio svoje.

Političke implikacije

U slučaju isporuke HIMARS sistema vidimo da i druge države slede pozitivan primer SAD. Velika Britanija najavljuje isporuku višecevnog raketnog bacača M270 sličnih karakteristika ko i HIMARS. Kada je u pitanju isporuka oružja Velika Britanija najavljuje oko 3 komada, što nas upućuje na primenu principa disperzije rizika i diverzifikacije resursa, što je NATO princip kada je reč o ekonomičnosti odbrane. Na ovakav način raznolikost u snabdevanju utiče na održivost snabdevanja. I već sada Ukrajina ima obećanih 7 komada ovih sistema, što svakako neće omogućiti pobedu u ovom ratu, trebaće daleko više raznorodnog oružja.

Ruske pretnje povodom isporuke oružja su do sada realizovane na teritoriji Ukrajine, osim spiskova neprijatelja, recipročnih mera, sankcija na izvoz sirovina, i propagande da Zapad "doliva ulje na vatru" mi nismo videli efikasno onemogućavanje obuke i snabdevanja od strane Zapadnih država. Ovaj izazov je za Rusiju u toliko veći jer rizikuje da sa 30 država uđe u rat u slučaju da izvrši napad na teritoriji država članica. Ruski odgovor do sada je podrazumevao uništenje železničke infrastrukture na zapadu Ukrajine, presecanje konvoja i gađanje skladišta. Situacija se komplikuje iz razloga što se isporuka oružja odvija sigurno po američkim procedura, a ne po Ukrajinskim, što dodatno komplikuje ruske obaveštajne kapacitete da raspolažu pravovremenim informacijama. Potvrda ove teze leži u uspešnoj isporuci haubica M777 155mm. Obuka Ukrajinskih vojnika neometano se odvija u Baltičkim državama, Nemačkoj i drugim državama EU. Španski mediji spominju donaciju od čak 40 Leopard tenkova, uz ogradu da ih treba remontovati i pripremiti za operativnu upotrebu. U najavi je isporuka sistema zemlja-vazduh Aspide 2000. Aspide 2000 ima domet od 25km.

Sve navedeno se koordinira preko centra za vojnu pomoć Ukrajini u Štutgartu. Ako se vratimo na početak uočavamo da pretnje iz Kremlja ne utiču na ukrajinske saveznike. Sve više pomoći stiže u kontinuitetu. Zašto je to tako? Ima nekoliko razloga. Rusija nije u poziciji da nanese efektivnu indirektnu štetu Zapadu jer kao usamljena država bez drugih saveznika ne može zavesti sankcije i izvršiti politički pritisak. Drugi razlog je što države nastupaju kolektivno, a ne pojedinačno i kao takve nisu podložne pojedinačnim pritiscima iz Kremlja. Energtska poluga uticaja je dvosmerna ulica koja u ovom trenutku svima odgovara te nema opstrukcija. Uviđam da pretnje atomskom bombom ne mogu da odvrate evropske države od slanja pomoći. Ukoliko bi države koje se nazivaju BRIKS koordinirano nastupile u podršci Rusiji, sa jasnim ekonomskim kontramerama mogli bi da razmatramo da će se Zapad zamisliti, a svet podeliti u blokove. Za sada se dešava sve suprotno u ovom hibridnom bloku država BRIKS.

Francuski penzionisani general Trinkand se drži teze da Evropa i Amerika progresivno podižu lestvicu i testiraju Rusiju, u odsustvu reakcije pošiljke se dodatno povećavaju. Drugi izvori opet navode da je ruska ofanziva na celokupan Donbas trka sa vremenom dok ne stignu raketni sistemi iz Amerike i Velike Britanije.

Pretnja da će Kijev biti na meti napada, više zvuči kao odmazda, nego vojna logika i operacija za presecanje isporuke višeraketnih lansera dometa 70km. Iz Rusije stižu pretnje da će Rusija zauzeti dodatnu Ukrajinsku teritoriju zbog deklarisanih dometa, što ništa u praksi ne znači, jer Rusija i ovako nastoji da zauzme što veći deo Ukrajine.

Ne bih isključio da se Rusija odluči na izvođenje sabotaža i diverzija širom Evrope, što je bio slučaj u ranijem periodu kada je dignuto u vazduh skladište municije u Češkoj Republici koje je snabdevalo Ukrajinu pre rata. Sajber napadi i obaveštajni događaji su aktivnosti za koje verujem da NATO uveliko vrši bezbednosne procene. Jedna od preventivnih mera da se rizik od ovakvih aktivnosti smanji bilo je masovno proterivanje ruskog diplomatskog osoblja. Kao dodatni scenario u ovom smislu može doći do podsticanja i organizacije demonstracija od strane desničarskih i ekstremnih pokreta u Evropi čije postojanje je kultivisano od strane Kremlja prema navodima evropskih institucija koji će širiti socio-ekonomsko nezadovoljstvo.

Postavlja se logično pitanje, ako Rusija napada mete po Ukrajini, zašto Ukrajina ne bi mogla da napadne vrlo vredne mete koje bezbrižno operišu u Rusiji. Takava operacija bi se odrazila na i ovako uzdrman moral, vesti o takvom napadu proširile bi se i izazvale bi i untrašnje prilike.

Nuklearni scenario se uzima kao važan parametar odlučivanja, ali čini se da se javna debata o tome izbegava. Dobijamo kratka saopštenja o adekvatnom odgovoru, crvenim linijama. Ukoliko se svet nađe na nuklearnoj ivici, plašim se da neće biti vremena za debate i plenume već snažne odgovore. Upotreba takvog oružja bi poništila i stranu koja je za njom posegla.

Kurir.rs/Darko Obradović