SAVEZNICI UKRAJINE SU UMORNI OD SANKCIJA RUSIJI: Nije samo u pitanju Orban, već nešto na šta dugoročno EU ima problem da odgovori!

Efekat zapadnih sankcija Vladimiru Putinu je slab. Iako se Evropska unija ističe svojim najstrožim merama do sada protiv ruske ratne mašine – uključujući delimičnu zabranu uvoza nafte – sve je veći broj ustupaka, od uklanjanja nafte iz naftovoda iz sankcija do uklanjanja patrijarha Kirila sa liste sankcija.

Vreme je za drugačiji pristup ili pauzu, smatra belgijski kolega estonske premijerke Aleksandra De Kroa.

Ne postoji jednostavno rešenje za umor od sankcija. Finansijsko oružje je nesavršeno sredstvo koje je sklono neujednačenoj primeni i neželjenim posledicama. Neviđen opseg sankcija protiv Putinovog užeg kruga, kao i ruskog finansijskog sistema, avio-kompanija i trgovine, doprineće padu ruskog bruto domaćeg proizvoda od 10 odsto ove godine.

Što je još gore, bilo je i kontraproduktivnih efekata. Rastuće cene energenata napunile su Putinove džepove dok su uvoznici osiromašili. Ruski prihodi od nafte i gasa biće oko 285 milijardi dolara ove godine, prema procenama Bloomberg Economics-a. Kada se tome dodaju druge robe, cifra premašuje 300 milijardi dolara u ruskim deviznim rezervama zamrznutim zbog sankcija.

I dok zaplena jahti i vila bogatih oligarha daje dobar osećaj, sramotno je videti zapadne kompanije koje napuštaju Rusiju kako prodaju imovinu onim milijarderima koji su zapravo preveliki da bi bili sankcionisani.

Čak i ako je dugoročni odgovor preduzimanje snažnijih i bržih mera protiv Rusije, biće od vitalnog značaja prvo ojačati ekonomsku odbranu kod kuće. Barklis procenjuje da bi potpuni embargo na ruski prirodni gas mogao da smanji BDP evrozone za 4% u odnosu na osnovni scenario. Bez dodatne ekonomske podrške domaćinstvima, proširiće se Orbanova retorika koja neukusno poredi energetske sankcije sa ekonomskom „nuklearnom bombom”.

Anketa JouGov-aa je već u aprilu pokazala da je javno mnjenje Evrope donekle kontradiktorno: više od 30% ispitanika u sedam zemalja, uključujući Španiju i Italiju, zagovara ulaganje u trgovinu i diplomatiju sa Rusijom, a ne u odbranu i bezbednost.

Bez svetla na kraju ekonomskog tunela, raspoloženje javnosti moglo bi se potpuno promeniti. Ako se ovaj rat oduži i postane ispit za moral, Zapad i EU imaju prednost u smislu resursa i ljudskog kapitala, kako je primetio Migel Otero Iglesijas sa Kraljevskog instituta Elkano. Ali dolazi sa potrebom da se zaštite najugroženiji u društvu i fiskalna podrška će biti neizbežna, piše Blumberg.

Mere podrške u stilu pandemije trebalo bi da podstaknu sledeće korake evropske politike, bilo kroz zajedničku strukturu zaduživanja Fonda EU za oporavak ili SIGURNO zajmove ponuđene članicama za zaštitu zaposlenja. Jedinstvo će zaista biti sila u vreme rasta kamatnih stopa i krhkih javnih finansija, posebno kada Putin počne da ograničava isporuke gasa zemljama koje ne igraju po njegovim pravilima.

Lako je pretpostaviti, kao što su neki činili, da postoji linija podele u ovom sukobu između onih koji žele da popuste pred Putinom i onih koji su na strani Ukrajine. Ovo nije ni tačno ni od pomoći. Italijanski primer je posebno poučan. Mario Dragi je pre Putinove invazije razmišljao o dubljim gasnim vezama sa Rusijom. Od tada podržava zabranu uvoza ruske nafte i podržava slanje teškog naoružanja u Ukrajinu, uprkos domaćem političkom otporu.

Međutim, on je takođe pozvao na zajednički odgovor na rastuće troškove energije i pozvao SAD da dobro razmisle o tome kako bi prekid vatre mogao da izgleda. Kako preti zamor od sankcija, Dragijev pristup, a ne Orbanov, trebalo bi da odredi sledeće korake Zapada, zaključuje Blumberg.

Kurir.rs/Dnevni Avaz