KAKO JE NAPRAVLJEN ŠIFROVANI TELEFON MARGARET TAČER: Obična aktovka krila je tajnu o kojoj se i danas malo zna

Danas brojne aplikacije nude bezbednu komunikaciju. Ali pre 40 godina, jednom čoveku je data tajna misija da napravi uređaj za slanje šifrovanih obaveštajnih podataka najvišim zvaničnicima. Sada je prvi put prekinuo ćutanje o svom zadatku.

Sigurne linije komunikacije nisu bile novina. Tokom Drugog svetskog rata, ako su lideri SAD i Velike Britanije želeli da razgovaraju bezbedno, bila je potrebna ogromna mašina, koja je u Londonu stalno stajala u podrumu druge robne kuće - Selfridžizs.

Ali do 1980. nova tehnologija je značila da je uređaj mogao da bude dovoljno mali da bude prenosiv, a samim tim i korisniji u krizi za širu grupu ljudi.

Brams mašina liči na normalnu telefonsku slušalicu, ali sa dugmetom na jednom kraju. Pritisnite ga i govor je pretvoren u digitalne jedinice i nule. Poseban ključ za šifrovanje - držan na papirnoj traci u aktovci i menjan svakog dana - šifrovao je te cifre. Ovo se zatim slalo normalnom telefonskom linijom.

Jedino je druga aktovka sa istim ključem na papirnoj traci mogla da dešifruje poruku i pretvori cifre u glas nalik mašini na drugom kraju. Svako ko bi presreo tu telefonsku liniju bi samo čuo digitalno šištanje.

Samo jedna osoba je mogla da govori u isto vreme i to nije bilo brzo – poruka se prenosila brzinom od 2,4 kilobajta u sekundi (trenutna prosečna brzina širokopojasnog pristupa u Velikoj Britaniji je više od 21.000 puta brža).

Postojala je jedna mana. "Zbog visoke frekvencije, ženski glasovi nisu zvučali baš najbolje",ispričao je Majk izvinjavajući se.

Uprkos tome, glavni korisnik mašine bila je prva žena premijer Velike Britanije, Margaret Tačer.

Prvi put kada je premijerka koristila Bram, Majk je dobio zadatak u stilu Džejmsa Bonda da isporuči uređaj u zamak u švajcarskim Alpima, gde je Tačer bila na odmoru.

Majk je postavljen za privremenog Kraljičinog glasnika i dobio je dva mesta na letu za Ženevu - jedno za njega i jedno za mašinu. Rečeno mu je da će ga po dolasku dočekati čovek koji nosi smeđu kovertu.

Kada je stigao u zamak, ponuđen mu je pištolj. On je odbio.

Brams je korišćen u Foklandskom ratu 1982. Tačer ga je iskoristila da razgovara o pravilima angažovanja sa Ministarstvom odbrane, što je dovelo do kontroverznog potonuća argentinske mornaričke krstarice "General Belgrano“.

Stefani (bez prezimena jer joj je identitet i dalje prikriven) radila je u smenama u specijalnoj kancelariji GCHQ koja se bavila obaveštajnim poslovima.

"To je bila muška igračka“, priseća se ona, pomalo iznervirana, jer je radnicama rečeno da ne koriste Brams.

Ali u sitne sate jednog jutra, Brams je zazvonio. Nije bilo muškaraca u smeni. "Dakle, sve smo se pogledale i rekle: 'Nema muškaraca u kancelariji, pa će neka od nas morati da se javlja na telefon'. Otišla sam i podigla slušalicu", rekla je Stefani.

Osoba sa druge strane upravo je dobila obaveštajni podatak koji je želela da potvrdi.

"Znali smo da je svaka informacija koju šaljemo našim momcima značajna“, rekla je ona.

Nakon invazije na Foklandska ostrva, GCHQ je morao brzo da napreduje sa samo jednog ili dva analitičara koji rade na tome da bi na kraju proizveo više od 6.000 obaveštajnih izveštaja tokom rata.

Brams je značio da često mogu brzo da jave informacije onima kojima su potrebne.

Na Brams mašini postoje uputstva šta da se radi u slučaju nužde. Šta ako koristite mašinu tajno negde, poput hotelske sobe u inostranstvu, i brinete se da ćete biti napadnuti i da će uređaj biti uhvaćen?

Majk se dobro seća opcija.

Isključite opremu, a zatim pronađite način da odložite traku sa ključevima. "Uništite. Spalite. U krajnjem slučaju, mogli biste da je pojedete", objašnjava Majk sa osmehom.

Kurir.rs/BBC