Kineska ekonomija je 10 puta moćnija od ruske i Si Đinping drži sve karte u rukama, pa od njega zavisi da li će i kako Vladimir Putin finansijski preživeti probleme u kojima se našao zbog sukoba u Ukrajini

Da bi preživela sankcije Zapada uvedene zbog rata u Ukrajini, Rusija će morati da plati visoku cenu kako bi obezbedila podršku Kine - Moskva će postati svojevrsni vazal Pekinga, tvrdi briselski portal Politiko.

U ovom trenutku kineski predsednik Si Ðinping u svojim rukama ima bolje karte od ruskog kolege Vladimira Putina, piše ugledni portal, i sam određuje u kom pravcu će ići njihovi odnosi.

Tranzitna teritorija

Rusko-kineski odnosi imali su uspone i padove. Poslednjih 30 godina su bliski jer je Kina koristila Rusiju kao tranzitnu teritoriju za prevoz kontejnera železnicom ka Evropi, što je bilo mnogo jeftinije i brže nego brodovima. Politiko se osvrće i na Putinov odlazak u Peking na Olimpijske igre pred sam napad na Ukrajinu. Tad je zajedno sa Si Ðinpingom naglasio da između dve zemlje postoji bezgranično prijateljstvo. Briselski portal naglašava da nije bilo dileme ko je sada glavni u tom tandemu.

Kineska ekonomija je 10 puta moćnija od ruske. BDP Kine iznosi 18 milijardi dolara i Peking drži sve karte u rukama, tako da Rusija više nije ta koja može diktirati uslove kako bi preživela finansijski na tržištu, a u uslovima sankcija nametnutih zbog rata to je postalo još izraženije.

Portal navodi da glavna briga kineskog predsednika nije spasavanje Rusije, već prosperitet i bezbednost Kine. Istina, Peking jeste kupio veliki deo nafte koja je bila namenjena Evropi, ali po ceni znatno nižoj od tržišne. Kina će pomoći Rusiji samo pod uslovom da ne ugrozi svoje trgovinske veze i poslove s bogatim zemljama Severne Amerike i EU.

Slojevi partnerstva

Analitičar Darko Obradović za Kurir kaže da se partnerstvo Kine i Rusije može posmatrati u nekoliko slojeva.

- Kina i Rusija su tokom pandemije združeno delovale u pogledu kritičkih narativa prema Zapadu. Međutim, kad je reč o energetici, geopolitika i energetika ne idu ruka pod ruku. Kad se uplete geopolitika, svako nastoji da izvuče profit za sebe, pa će tako postupiti i Kina - dodaje Obradović.

On naglašava da kapacitet Kine da nadomesti tržište EU za Rusiju trenutno ne postoji.

Susret Staljina i Mao Cedunga

Posao uz pozajmicu i kamate

Kad je Mao Cedung posetio Josifa Staljina u Moskvi u zimu 1949, sovjetski lider ostavio ga je nedeljama u snegom okovanoj dači u Podmoskovlju da čeka.

Kad su se konačno susreli, Staljin je isposlovao veoma dobar dogovor. Kina je od SSSR kupila oružje, rakete i tenkove, kao i fabrike mašinske industrije, ali uz pozajmicu na koju su plaćane kamate.

- Trideset milijardi kubnih metara gasa je kupila Kina, a EU preko 100 milijardi kubnih metara gasa. Rusija bi u tom slučaju bila mlađi partner Kine, a nema države na svetu koja se uspešno razvila oslanjajući se na Kinu u zamenu za tržište i usluge Zapada. Mislim da u pogledu Pacifika Kina i Rusija nastupaju kao dvostruki izazivači Amerike, ali nisam uveren da i jedni i drugi imaju kapacitet da razvuku liberalni poredak na dva fronta. Zapravo, Rusija koristi Kinu kao partnera u konfrontaciji sa Zapadom više nego što bi Kina rizikovala ovako upitnu poziciju da izgubi pristup unosnim tržištima i tehnologijama - kaže Obradović i dodaje:

- Mislim da je Kremlj sklon da prihvati ulogu mlađeg ekonomskog partnera dokle god to ne ugrožava vladajuću nomenklaturu. Možemo očekivati intenzivnu ekonomsku saradnju, čak i vezivanje za kineske finansijske institucije, ali ne u većoj meri od one koja neće povući restriktivne mere Zapada.

Šta iritira Putina

- Za razliku od perioda Hladnog rata, Rusija će sada biti slabiji partner moćnijoj Kini. To će iritirati Putina - kaže za Politiko Metju Krening, zamenik direktora u Centru za strategiju i bezbednost atlantskog veća.

- Biti Pekingu u džepu je manje zlo, jer je fokus na borbi sa SAD. Ako Kina osigura neophodne resurse, a u isto vreme se ne meša u unutrašnje stvari Rusije, to je cena koju će Putin prihvatiti kako bi mogao nastaviti da se boriti sa SAD - kaže Aleksandar Gabuev, ekspert za rusko-kineske odnose, koga prenosi Politiko.

Kurir.rs/Andrej Mlakar