"POČINJE KLJUČNA BITKA UKRAJINSKOJ RATA"! VAŠINGTON POST: Ako pobede, Rusi će OSVOJITI VELIKI DEO TERITORIJE!

Rusija iz dana u dan napada Donbas u Ukrajini nemilosrdnim artiljerijskim i vazdušnim napadima, polako, ali stabilno napreduje u osvajanju industrijskog srca Ukrajine.

Posle neuspešnih ranih pokušaja invazije da se zauzme Kijev i drugi po veličini grad Harkov bez odgovarajućeg planiranja i koordinacije, Rusija je skrenula pažnju na Donbas, region rudnika i fabrika gde se separatisti koje podržava Moskva bore protiv ukrajinskih snaga od 2014.

Učeći iz svojih ranijih pogrešnih koraka, Rusija tamo pažljivije korača, oslanjajući se na bombardovanje većeg dometa kako bi ublažila ukrajinsku odbranu.

Čini se da funkcioniše: bolje opremljene ruske snage ostvarile su uspehe iu oblastima Luganska i Donjecka koje čine Donbas, kontrolišući preko 95% prvih i oko polovinu drugih.

Ukrajina gubi između 100 i 200 vojnika dnevno, rekao je predsednički savetnik Mihail Podoljak za Bi-Bi-Si, pošto je Rusija „na front bacila skoro sve što nije nuklearno”. Predsednik Volodimir Zelenski je ranije rekao da je dnevni broj mrtvih do 100.

Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov opisao je borbenu situaciju kao „izuzetno tešku“, koristeći se pozivanjem na drevno božanstvo žrtvovanja, rekavši: „Ruski Moloh ima mnogo sredstava da proždire ljudske živote da bi zadovoljio svoj imperijalni ego“.

Kada je rat išao loše po Rusiju, mnogi su mislili da bi predsednik Vladimir Putin mogao da odnese pobedu nakon izvesnih uspeha u Donbasu, a zatim da izađe iz sukoba koji je ozbiljno upropastio ekonomiju i istrošio njene resurse. Ali Kremlj je jasno stavio do znanja da očekuje od Ukrajine da prizna sve dobitke koje je Rusija ostvarila od početka invazije — nešto što je Kijev isključio.

Ruske snage kontrolišu čitavu obalu Azovskog mora, uključujući stratešku luku Mariupolj, celu oblast Herson — ključnu kapiju Krima — i veliki deo regiona Zaporožja koji bi mogao da pomogne daljem prodoru dublje u Ukrajinu, a malo njih očekuje da će to Putin će prestati.

U četvrtak je povukao paralele između ukrajinskog sukoba i ratova u 18. veku sa Švedskom koje je vodio Petar Veliki. Sada, kao i u ono carsko vreme, „naša sudbina je da povratimo i konsolidujemo“ istorijske ruske zemlje, rekao je Putin. Moskva je dugo smatrala Ukrajinu delom svoje sfere uticaja.

Za razliku od ranijih neuspeha na bojnom polju, čini se da Rusija koristi konzervativniju taktiku. Mnogi su očekivali da će pokušati da opkoli ukrajinske snage masovnim pokretom klešta sa severa i juga, ali je umesto toga koristio niz manjih poteza da primora da se povuče i da ne preoptereti svoje linije snabdevanja.

Kir Džajls, stručnjak za Rusiju u londonskom istraživačkom centru Četam Haus, rekao je da je Rusija „koncentrisala svu svoju artiljeriju na jedan deo linije fronta kako bi izbrusila svoj put napred tako što će izravnati sve što joj se nađe na putu“.

Zapadni zvaničnici i dalje hvale sposobnost ukrajinskih snaga da brane svoju zemlju, uzvraćajući žestoko i na sličan način oslanjajući se na artiljeriju i povlačeći se u nekim delovima uz česte kontranapade.

„Ukrajina vodi politiku fleksibilne odbrane, dajući teren tamo gde ima smisla, umesto da se drži svakog inča teritorije“, rekao je Džajls.

Visoki zapadni zvaničnik koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen da javno raspravlja o osetljivom pitanju rekao je da ruska kampanja „i dalje izaziva duboke probleme na svim nivoima“, napominjući da su moskovskim snagama potrebne „sedmice da postignu čak i skromne rezultate“. taktički ciljevi kao što je zauzimanje pojedinačnih sela“.

Prošlog meseca, Rusi su izgubili skoro ceo bataljon u neuspešnom pokušaju da pređu reku Siverski Donec i postave mostobran. Na stotine je ubijeno, a desetine oklopnih vozila uništeno.

„Postoji osećaj strateške improvizacije ili zabrljanja“, rekao je zvaničnik, predviđajući da bi tokom leta ruska vojska mogla da dostigne „tačku u kojoj više ne može efikasno da generiše ofanzivnu borbenu moć“.

Rusija ima jasnu artiljerijsku prednost u bici za Donbas zahvaljujući većem broju teških haubica i raketnih bacača i obilnoj municiji. Ukrajinci su morali da budu štedljivi u upotrebi svoje artiljerije, dok su Rusi stalno gađali njihove linije snabdevanja.

Ukrajina je počela da dobija više teškog naoružanja od zapadnih saveznika, koji su obezbedili desetine haubica i sada planiraju da počnu da isporučuju višecevne raketne bacače.

Putin je upozorio da ako Zapad dao Kijevu rakete većeg dometa koje bi mogle da pogode rusku teritoriju, Moskva bi mogla da pogodi ciljeve u Ukrajini koje je do sada štedela. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je takođe rekao da bi Rusija mogla da odgovori oduzimanjem više zemlje kao tampon zone od takvog oružja.

Ranije teritorijalne dobiti Moskve na jugu, uključujući Hersonsku oblast i veliki deo susedne Zaporoške oblasti, navele su ruske zvaničnike i njihove lokalne nameštenike da razmisle o planovima da se te oblasti pridruže Rusiji ili da ih proglase nezavisnim, poput tzv. pod nazivom „narodne republike“ Donjeck i Lugansk.

Ukrajinski zvaničnici i zapadni analitičari izrazili su zabrinutost da bi Moskva mogla da pokuša da izvrši svoju ofanzivu na gusto naseljenu i industrijalizovanu oblast Dnjepra dalje na severu, što je napredak koji bi potencijalno mogao da preseče Ukrajinu na dva dela i stvori novu pretnju za Kijev.

„Ruski ciljevi u kontekstu ovog rata se menjaju u odnosu na situaciju na terenu“, rekla je Eleonora Tafuro Ambrozeti, analitičarka Italijanskog instituta za međunarodne političke studije sa sedištem u Milanu.

„Njihovi ciljevi su na neki način dovoljno fleksibilni da se prilagođavaju kontekstu na terenu“, rekla je ona, napominjući da bi Rusija mogla pokušati da ošteti ukrajinsku ekonomiju tako što bi zauzela čitavu obalu kako bi uskratila pristup pomorstvu.

Visoki ruski general već je govorio o planovima da odseče Ukrajinu od Crnog mora zauzimanjem regiona Nikolajev i Odesa sve do granice sa Rumunijom, potez koji bi takođe omogućio Moskvi da izgradi kopneni koridor do separatističkog regiona Moldavije Pridnjestrovlje u kojem se nalazi ruska vojna baza.

Sve takve ambicije zavise od uspeha Moskve na istoku. Poraz u Donbasu doveo bi Kijev u neizvesnu poziciju, sa novim regrutima kojima nedostaju veštine vojnika prekaljenih u borbi koji se sada bore na istoku i sa zalihama zapadnog oružja nedovoljnog da se odbrani od potencijalno dubljeg ruskog pritiska.

Ukrajinski zvaničnici su odbacili takve strahove, izražavajući uverenje da njena vojska može da izdrži da zaustavi rusko napredovanje, pa čak i da pokrene kontranapad.

„Plan Ukrajine je jasan: Kijev iscrpljuje rusku vojsku, pokušavajući da dobije vreme za više isporuke zapadnog oružja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, u nadi da će pokrenuti efikasnu kontraofanzivu“, rekao je analitičar Nikola Sunhurovski iz Centra Razumkov, a Tink centar sa sedištem u Kijevu.

Filip Bridlav, penzionisani general američkog vazduhoplovstva koji je bio glavni komandant NATO-a od 2013. do 2016. godine, upozorio je na bilo kakvo primirje koje bi kodifikovalo dobitke Rusije na bojnom polju.

„Ovo je kao podizanje dvogodišnjaka“, rekao je. „Ako dozvolite da loše ponašanje stoji, ili još gore, ako nagradite loše ponašanje, dobićete još lošeg ponašanja.

Kada je Rusija izvršila invaziju na Gruziju 2008, odgovor Vašingtona je bio neadekvatan, a kada je Moskva zauzela Krim 2014, „odgovor Zapada i Sjedinjenih Država na to nije bio adekvatan za zadatak“, dodao je Bridlav.

Sada kada se Rusija vratila po još, Zapad dobija još jednu priliku da odgovori. „Kako ćemo završiti ovaj rat će odlučiti, po mom mišljenju, da li ćemo više toga videti u budućnosti“, dodao je on.

Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs

Kurir.rs/Vašington Post