PRAVI RAZLOG RATA ZA FOLKLANDE: Posle 40 godina tajni dokumenti otkrili zašto Britanci nisu smeli da odustanu od ostrva! VIDEO

Britanski ministri su bili voljni da eksploatišu naftu oko Foklandskih ostrva pre i posle sukoba 1982. godine, pokazuju dokumenti britanske vlade sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.

Lamont je dodao: „Ne bismo želeli da damo poverenje optužbi da je naša operacija na Foklandskim ostrvima bila motivisana verovanjem da se u vodama Foklanda nalazi nafta, što bi bilo prilično netačno.

Ipak, on i drugi ministri kabineta, uključujući premijera Džona Mejdžora i Herda, složili su se da Britanija treba da dobije najveći deo svih prihoda od nafte, odobrivši dokument komiteta kabineta za inostranstvo i politiku odbrane iz 1991. u kome se navodi: „Ako bi nafta bila pronađena u komercijalno nadoknadivim količinama, Vlada Njenog Veličanstva (VNJV) … treba da preduzme mere koje su neophodne da osigura da VNJV može da obezbedi pristup značajnom delu pratećih prihoda.”

List je pitao: „Da li bi stanovnici Foklandskih ostrva trebalo da budu isključivi korisnici onoga što bi moglo biti relativno ogromno bogatstvo?“ Zaključeno je: „Trebalo bi da tražimo pristup prihodima vezanim za naftu samo kada je jasno da će finansijske koristi biti veće od političkih poteškoća.

Ministri su se složili da ovlaste ostrvljane da izvrše seizmička istraživanja kako bi utvrdili veličinu nalazišta nafte, a zatim da odluče kako da podele prihode. 22. novembra 1991. Britanija je proglasila svoje pravo na do 200 nautičkih milja morskog dna i podzemlja oko ostrva. Vlada Foklandskih ostrva počela je da prodaje dozvole za istraživanje nafte 1996. godine, ali su svi prihodi od tada pripali Foklandskoj vladi, a ne Britaniji.

Zvanični dokumenti za godine nakon 1991. još nisu skinuti tajnost, ali ishod sugeriše da je britanska vlada zaključila da vrednost prihoda od nafte nije veća od političke sramote da ih polaže.

Dokumenti sa kojih je skinuta tajnost pokazuju da je Britanija odavno zainteresovana za naftu oko Foklandskih ostrva. Godine 1975, jedan zvaničnik odeljenja za energetiku je napisao: „Naši ministri su veoma zainteresovani za mogućnost eksploatacije nafte na moru oko Foklandskih ostrva".

Pre Foklandskog rata, Britanija je energično branila svoje pravo na potencijalne rezerve nafte oko ostrva. Britanija je formalno protestovala kada je Argentina naručila seizmička istraživanja kod argentinske obale početkom 1977. Zvaničnik odeljenja za energetiku je napisao da bi „najgora stvar bila ne preduzimati ništa“ jer bi to moglo da dovede do „našeg odustajanja bez ikakvog protesta oko nafte koja bi mogla da leži ispod mora izvan linije od 200 metara”.

Britanija je ponovo protestovala 1981. kada je Argentina prodala više dozvola za istraživanje. Zvaničnik Forin ofisa je napisao: „Moramo tvrditi da je bilo koja nafta u kontinentalnom pojasu Foklandskih ostrva britanska, ne precizirajući da li mislimo na HMG ili Foklandska ostrva imaju pravo da je eksploatišu. Važno je da je to naše, a ne argentinsko.”

U julu 1980, vlada Margaret Tačer vodila je tajne razgovore sa Argentinom i predložila sporazum o „povratnom zakupu“, po kome bi suverenitet ostrva bio prenet na Argentinu, ali bi potom bio vraćen u zakup Britaniji.

Dok su ministri razmatrali tu ideju, ministar energetike Dejvid Hauel je 5. februara 1980. pisao ministru inostranih poslova lordu Karingtonu, rekavši: „Nadam se... da nećete izgubiti iz vida da zadržite, ako je ikako moguće, pristup za UK na bilo koju naftu ili gas koji se može naći u vodama Foklandskih ostrva.

Ponovio je ovu molbu u pismu Tačer kasnije tog meseca. Kabinetov odbor za odbranu i spoljnu politiku, koji je uključivao Tačer, pristao je 7. novembra 1980. da traži odobrenje ostrvljana za ugovor o povratnom zakupu.

Ministri su napomenuli: „Bilo bi važno napraviti zadovoljavajuće aranžmane za bilo koju naftu koja bi mogla biti otkrivena... Trebalo bi dodatno razmisliti o načinima na koje bi Ujedinjenom Kraljevstvu moglo biti garantovano pravo na značajan deo prihoda.“

Kurir.rs/Gardijan