Turski provladin TV kanal Haber Turk emituje emisiju o tursko-grčkoj granici. U pozadini ekrana se može videti mapa Turske i Grčke.

Jedan od gostiju u studiju, novinar Gurkan Zengin, stao je sa štapom ispred mape i uperio je u najistureniju zapadnu tačku turskog kopna, povlačeći vertikalnu liniju prema jugu. On smatra da bi to trebalo da bude prava granica između Grčke i Turske.

Međutim, to bi značilo da bi nekoliko grčkih ostrva, poput turističkih centara Rodosa i Kosa, postalo turska teritorija. Ovaj TV snimak se poslednjih dana munjevito proširio društvenim mrežama u Grčkoj. Jer ono što je novinar Zengin izneo na televiziji na veoma populistički način odgovara onome što se poslednjih dana i nedelja može čuti od visokih turskih političara.

U fokusu teritorijalnog spora je pre svega grupa ostrva pod nazivom Dodekanez, koja uključuje Rodos, ali i druga naseljena ostrva poput Lezbosa, Samosa i Kosa, piše Dojče vele. Tursko-grčka granica je zapravo regulisana skoro 100 godina, ali je pitanje suverenih prava u istočnom Egeju komplikovano – s obzirom na međunarodno pravo. Ugovorom iz Lozane (1923) i Pariskim ugovorom (1947), na primer, određuju se koja ostrva se pripisuju kojoj državi, ali i da se pojedina ostrva ne smeju militarizovati. Postoji, međutim, Ugovor iz Montrea (1936), koji je zauzvrat trebalo da delimično zameni Ugovor iz Lozane. Između ostalog, Turska svoje sporne teritorijalne pretenzije izvlači iz sporazuma.

Prošle nedelje turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otišao je na veliku vojnu vežbu u Izmiru – gradu i luci na Egejskom moru – u kojoj su učestvovali saveznici iz NATO-a. On je u svom govoru više puta optužio Grčku za militarizaciju brojnih egejskih ostrva kršeći međunarodno pravo i upozorio Atinu na moguće posledice daljeg naoružavanja. "Atina treba da izbegava snove, izjave i postupke zbog kojih bi mogla da žali. Takvi postupci mogu imati katastrofalne posledice", rekao je Erdogan i dodao: "Ne šalim se". Zatim je ove izjave objavio i na engleskom i na grčkom putem svog Tviter profila.

U Grčkoj se na to gleda kao na jasnu pretnju ratom. Ali vlada Atine je do sada reagovala mirno: grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas rekao je na samitu zemalja jugoistočne Evrope u Solunu da neće „doprineti eskalaciji sa susednom Turskom učestvovanjem u uvredljivim izjavama, nezakonitim i neprimerenim zahtevima i optužbama”. Grčko ministarstvo spoljnih poslova je takođe objavilo 16 mapa koje imaju za cilj da dokumentuju „razmere turskog revizionizma”. Njihova namera je da pokažu turske teritorijalne pretenzije od 1923. godine do danas.

S obzirom na ove pretnje, koje dolaze iz Turske, Atina vidi potvrdu svoje odluke da ne demilitarizuje ostrva u istočnom Egeju, piše DV. Grčka tako ostvaruje svoje pravo na samoodbranu. Uostalom, na zapadnoj obali Turske postoje brojni desantni brodovi. Osim toga, turski borbeni avioni trenutno gotovo svakodnevno narušavaju grčki vazdušni prostor. Čak lete preko velikih naseljenih ostrva poput Rodosa, Samosa i Kosa.

Kurir.rs/Net.hr