Kina je u petak porinula svoj treći i najnapredniji nosač aviona iz šangajskog brodogradilišta Điangnan, sa novim sistemom lansiranja za koji stručnjaci kažu da sustiže tehnologiju Sjedinjenih Država.

Nazvan "Fudžijan“, brod je prvi kineski nosač aviona koji je projektovan i napravljen u zemlji, izvestila je državna novinska agencija Sinhua.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS), istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu, Fudžijanov sistem za lansiranje uz pomoć katapulta je velika nadogradnja manje naprednog sistema u stilu skijaških skakaonica koji se koristi na Liaoningu i Šandongu, njegova dva prethodnika.

Novi sistem, sličan onima koje koriste američki nosači aviona, Kini će omogućiti da sa nosača lansira brže i više, piše CNN.

Pored sistema za lansiranje, Fudžijan je opremljen uređajima za blokiranje i može da nosi više od 80.000 tona, prenela je Sinhua, dodajući da će brod nakon porinuća izvršiti testove privezivanja i navigaciju.

Metju Funajole, viši saradnik u CSIS-ovog Projekta Kina, ranije je rekao za CNN da će novi brod biti "prvi susred kineske vojske sa moderanim nosačem aviona“.

"Ovo je prilično značajan korak napred“, rekao je on. "Oni su se zaista posvetili izgradnji programa i nastavljaju da pomeraju granice onoga što su u stanju da urade".

Kina svoje nosače aviona naziva po svojim obalnim provincijama, sa Liaoningom na severoistoku i Šandongom na istoku. Fudžijan, na jugoistoku, je pokrajina najbliža Tajvanu, odvojena moreuzom koji je na najužoj tački širok manje od 128 kilometara.

Kineska vladajuća Komunistička partija tvrdi da ima suverenitet nad Tajvanom, uprkos tome što njime nikada nije vladala. Kineski lider Si Đinping je više puta rekao da je "ponovno ujedinjenje“ Kine i Tajvana neizbežno i odbio je da isključi upotrebu sile.

Kina sada ima najveću pomorsku silu na svetu, a nosači aviona su glavna plovila flote bilo koje velike sile. Masivni brodovi su u suštini mobilna vazdušna baza, koja omogućava brzo, dugoročno raspoređivanje aviona i naoružanja u borbeno polje.

Jačanje kineske mornarice dolazi usred rastućih geopolitičkih tenzija sa SAD, koje pod predsednikom Džoom Bajdenom nastoje da ojačaju veze sa saveznicima i partnerima u azijsko-pacifičkom regionu kako bi se suprotstavili rastućem ekonomskom uticaju i vojnoj moći Pekinga.

Prošle godine, Peking je iziritirao bezbednosni pakt SAD, Velike Britanije i Australije pod nazivom AUKUS, sporazum na osnovu kog će tri zemlje razmenjivati vojne informacije i tehnologiju kako bi formirale bliže odbrambeno partnerstvo u Aziji. Pomorske vežbe kojima su prisustvovali članovi oživljenog neformalnog dijaloga između SAD, Japana, Australije i Indije, poznatog kao Kvad, dodatno su uznemirile Peking.

profimedia0700462736.jpg
Foto: Profimedia

Pomorsko rivalstvo

Prvi kineski nosač aviona, Liaoning, bio je nedovršeni brod iz sovjetskog doba koji je Peking kupio od Ukrajine 1998. godine, ažuriran i konačno pušten u rad 2012. godine.

Kineska vojska je iskoristila tehnološko znanje koje je stekla sa tog broda da napravi svoj prvi nosač domaće proizvodnje, Šandong, koji je ušao u službu u decembru 2019.

Ali iako su dva početna kineska nosača aviona povećala pomorsku moć zemlje, njihova sposobnost je i dalje bila daleko iza SAD, koje imaju ukupno 11 brodova u službi.

Pored toga, i Liaoning i Šandong su bili zasnovani na zastareloj sovjetskoj tehnologiji. Ta dva nosača koristila su sistem za lansiranje ski-skakaonica, gde bi avioni jednostavno uzletali sa blage rampe, dok američki nosači koriste napredniji sistem katapulta za lansiranje svojih letelica.

Vazduhoplovi lansirani katapultima mogu brže da lete u vazduh i sa većim količinama goriva i municije, što im daje prednost u odnosu na avione lansirane skokom i koji se pri poletanju oslanjaju na sopstvenu snagu.

Međutim, uprkos naprednom sistemu lansiranja, Funajole iz CSIS-a kaže da i dalje postoje znaci da kineski nosač zaostaje za američkim, koji imaju više katapulta, veći vazdušni put i više liftova koji omogućavaju brže raspoređivanje aviona.

Svi američki nosači aviona su takođe na nuklearni pogon, dok se veruje da Fudžijan radi na konvencionalni parni pogon, za koji je Funajole smatra da ograničava njegov domet.

"(Iako) je ovo može biti manje važan faktor za Kinu u ovom trenutku, jer su mnogi njeni interesi u bliskim morima“, rekao je on.

Nakon lansiranja, Fudžijan će morati da bude testiran i potpuno opremljen pre nego što bude spreman za puštanje u rad i zvanično ulazak u upotrebu.

Prvobitno je Ministarstvo odbrane SAD procenilo da će nosač biti spreman za aktivnu službu do 2023. godine, ali je sada taj datum pomerio na 2024. godinu.

Nosaču aviona Šandong je takođe trebalo dve godine od porinuća 2017. do kada je konačno ušao u službu 2019. Štaviše, Fudžijan bi mogao da ima problema sa korišćenjem tehnologije elektromagnetnog lansiranja za svoje katapulte.

Čak su i SAD imale poteškoća da koriste isti sistem na svom najnovijem nosaču, USS Džerald R. Ford, što je dovelo do dugih kašnjenja u primeni.

Kurir.rs