OTCEPLJENJE TEKSASA OD AMERIKE: Republikanci usvojili rezoluciju, evo koliko je realno da se to legalno dogodi! VIDEO

Nakon pobede predsednika Džoa Bajdena na izborima u novembru 2020. godine, republikanci su sve više pokretali ideju o secesiji Teksasa.

Ovo je bila jedna od mnoštva mera koje se zahtevaju u novoj partijskoj platformi Teksaške GOP, koja u odeljku pod naslovom „Suverenitet države“ navodi:

"U skladu sa članom 1, odeljak 1, Ustava Teksasa, savezna vlada je ugrozila naše pravo na lokalnu samoupravu. Zbog toga, zakon koji ima savezni mandat koji krši prava Teksasa iz 10. amandmana treba da se ignoriše, suprotstavi, odbije i poništi ”.

U dokumentu se dalje kaže: ​​„Teksas zadržava pravo da se otcepi od Sjedinjenih Država, a zakonodavnu vlast Teksasa treba pozvati da donese referendum u skladu sa tim“.

Platforma je takođe odražavala zahtev Teksaške GOP da zakonodavna skupština države usvoji zakon na svojoj sledećoj sednici „koji zahteva referendum na opštim izborima 2023. kako bi građani Teksasa utvrdili da li država Teksas treba da ponovo potvrdi svoj status nezavisne nacije. "

Republikanski diskurs o secesiji nije nov, sa idejom koju su, između ostalih, izneli zvaničnici GOP-a iz Vajominga, Floride i Misisipija. Bivši guverner Teksasa Rik Peri je razgovarao o secesiji na mitingu u aprilu 2009. nakon što je Barak Obama preuzeo mesto predsednika. Još 2020. godine republikanska republika države Teksas Rep. Kajl Biderman je najavio da će uvesti zakon koji će dozvoliti Teksasu da se otcepi od nacije, rekavši da je „savezna vlada izmakla kontroli i da ne predstavlja vrednosti Teksašana“.

Frenk Itorn, bivši predsednik Republikanske partije Vajominga, pomenuo je „otcepljenje“ tokom razgovora na podkastu Stiva Benona.

Brajt lajn voč, grupa istraživača sa Univerziteta Dartmut, Univerziteta u Ročesteru i Univerziteta u Čikagu, primetila je da je u studiji objavljenoj u februaru 2021. utvrđeno da je jedna trećina republikanaca rekla da podržava otcepljenje.

Može li se Teksas legalno otcepiti?

U Ustavu SAD nedostaje bilo kakva odredba o secesiji. Teksas, koji je proglasio nezavisnost od Meksika 1836. godine, pridružio se Sjedinjenim Državama tek 1845. Tada je Kongres odobrio Zajedničku rezoluciju za pripajanje Teksasa Sjedinjenim Državama.

Rezolucijom je predviđeno da bi Teksas u budućnosti mogao da izabere da se podeli na „nove države pogodne veličine koja ne prelazi četiri po broju, pored pomenute države Teksas“. Međutim, formulacija rezolucije nije sadržala ništa što se tiče odvajanja od Sjedinjenih Država. Državna konvencija 1861. glasala je sa 166 prema 8 za secesiju. Nakon što je ratifikovan na narodnom glasanju, Teksas je postao sedma država koja se otcepila od Unije usred građanskog rata.

1870. Teksas je ponovo primljen u Uniju. U predmetu iz 1869. Tekas v. Vajta, Vrhovni sud SAD je ostao pri stavu da pojedinačne države ne mogu jednostrano da se otcepe od Unije.

Na drugom mestu na konvenciji GOP-a u Hjustonu, delegati su jasno pokazali svoju podršku pitanjima koja su ih razlikovala od demokrata u Beloj kući i pokrenula ideju o secesiji.

Shodno tome, glasali su za više od 270 deklaracija, kao što je rezolucija u kojoj se navodi da demokrata Džo Bajden „nije legitimno izabran“, u znak podrške tvrdnjama bivšeg predsednika Donalda Trampa o široko rasprostranjenoj prevari birača 2020. predsednički izbori.

Prema rezoluciji, „značajna izborna prevara u ključnim gradskim oblastima značajno je uticala na rezultate“. „Odbacujemo potvrđene rezultate predsedničkih izbora 2020. i smatramo da vršilac dužnosti predsednika Džozef Robinet Bajden mlađi. nije legitimno izabran od strane naroda Sjedinjenih Država“, navodi se u rezoluciji.

Na drugim mestima, delegati su takođe pozvali na ukidanje Zakona o biračkim pravima iz 1965, koji su usvojile demokrate.

Kurir.rs/Sputnjik Internešenel