Ukrajinska vojska ponovo je upotrebom protivbrodskih raketa velikog dometa za kratko vreme izvela novi napad na ruske instalacije „Čornomorneftegaz“, u Crnom moru blizu Kirma.

Naime u ponedeljak 19. juna sa ukrajinske obale lansirana je nekoliko protivbrodskih raketa. Prema jednima tri, prema drugim izvorima šest. Verovatno je u pitanju Harpun AGM-84 koje je nedavno donirala Danska i SAD, ali ne isključuje se i upotreba raketa "Neptun" domaće proizvodnje.

Meta napada bile su naftne platforme koje se nalaze tačno na pola puta između Zmijskog ostrva i Krima, koje su pod rusku kontrolu prešle posle pripajanja ovog poluostrva Rusiji februara 2014. godine.

Prema prvim preliminarnim informacijama u napadu je povređeno 20 radnika na platformi, a njih sedam se vodi kao nestalo.

Prema rečima Olega Krjučkova, savetnika šefa Krima za informativnu politiku, još uvek postoji nada da će nestali biti pronađeni živi.

U trenutku udara na platformi je bilo 109 ljudi.

Ovo je drugi veliki udar na ruske efektive u Crnom moru. Naime pre tri dana napadnut je transportni brod koji se kretao prema Zmijskom ostrvu. On je pogođen sa dve protivbrodske rakete Harpun.

Savetnik ukrajinskog predsednika Volodmira Zelenskog Oleksij Arestovič izjavio je u ponedeljak kasno uveče posle napada da je ruska flota spremna za masovni udar.

"Ruska Federacija priprema napad „na centre odlučivanja u Kijevu” kao odgovor na udar na gasne bušilice, izjavio je Arestovič

Portparol Zelenskog rekao je da se Crnomorska flota postrojila duž zapadne obale Krima za masovni raketni udar.

On je pozvao stanovnike Pečerska i drugih centralnih okruga Kijeva da ne zanemaruju alarme za uzbunu u narednim danima.

AGM-84 Harpun

Razvoj ovog protivbrodskog projektila započeo je u julu 1971 godine, kada je tadađnji Mek Donel Daglas sopstvenim sredstvima pokrenuo porjektovanje i uz pomoć američke vlade završio razvoj protivbrodske rakete velikog dometa. U maju 1973 javnosti je saopšteno da je rezvijena nova protivbrodska raketa pod imenom Harpoun. Od samog početka ova raketa razvijena je u tri verzije: AGM-84A koja se lansira sa borbenih aviona i helikoptera, RGM-84 koja se lansira sa površinskih brodova i UGM-84A koja se lansira sa podmornica. Zvanični početak operativne upotrebe bio je 1977. Kako je tekla faza operativne upotrebe tako su nastale još usavršenije verzije pa i ona koja se lansira sa kopna na ciljeve na moru AGM-84E i Harpun za napad na kopnene ciljeve AGM-84E. Raketa je dobila aktivni radarski sistem za samonavođenje i turbomlazni motor. Prve verzije imale su stratnu masu od 556 kg i bojevu glavu od 222 kg i maksimalni domet od 120 km. Svaka usavršenija verzija imala je veći domet, a poslednje čak 220 km.

Na usavršenijim verzijama radarska glava za samonavođenje je zamenjena sa IC bojevom glavom, preciznost je povećana upotrebom GPS-a. Strartna masa povećana je sa 625 kg, ali je jačina bojeve glave od 222 kg ostala ista. Poslednja verzija AGM-84H SLAM-ER koja je faktički postala krstareća raketa ima domet od čak 300 km i IC bojevu glavu, Boing je u januaru 2008 potoisao ugovor o razvoju nove verzije BLOK III koji ima ugrađen data link i mogućnost delovanja na otvorenom moru i priobalju sa opcijom za lako izbegavanje lažnih odraza ciljeva na površini mora.

SAD su do sad proizveli vieš od 7.000 ovakvih raketa koja se nalazi u naoružanju 3o zemalja sveta, a 31 korisnik postala je Ukrajina. Cena ove rakete iznosi 720.000 dolara. Ukrajini je ove rakete isporučila Danska i SAD.

K-360MC Neptun

K-360MC Neptun je ukrajinski protivbrodski raketni sistem, koji je razvio konstruktorski biro Luč, a za temelj uzeta je protivbrodska krstareća raketa R-360. U pitanju je ukrajinska verzija ruske rakete Kh-35U koju još zovu i „Harpunski“ rusku verziju popularne američke protivbrodske rakete Harpun, koja se spominje i u nastavku ove priče. Ukrajinska verzija rakete Neptun, identična je ruskoj verziji Kh-35U koja se nalazi na mobilnim lanserima obalske odbrane BAL-E koji su stacionirani na Krimu. Neki izvori su navodili da su postojali planovi da se ova raketa proizvodi u Ukrajini, ali prekidu je kumovao raspad SSSR-a. Sistem je ponovo oživeo u Rusiji sredinom 1990-tih godina prošlog veka.

Pretpostavlja se da je Ukrajina uspela da zadrži neke planove ovih raketa, a Kijevu na ruku išlo je to što su proizvodili raketne motore i neke kompnente za Kh-35 što je kasnije ubrzalo razvoj sopstvene protivbrodske rakete „Neptun“.

Za razliku od ruskog originala, ukrajinska verzija je duža, jer je njeno telo prudženo zbog nošenja veće količine goriva, sa čime je i povećan domet ove rakete. Spominje se da je priča o ovoj raketi počela 2013, a prva testiranja završena 2016. Međutim, sa ovom raketom Ukrajinci su imali problem sa navođenjem, a maksimalni domet je bio 280 km. Raketa je mogla da se lansira kako sa kopnenih, tako i brodskih i vazdušnih lansera. Razvoj ovog protivbrodskog sistema konačno je završen 2019, a vojna ispitivanja, pre uvođenja u operativnu upotrebu 2020. Serijska proizvodnja je poreknuta u 2021, a sredinom 2022. planirana je isporuka prvih 19 lasnera ukrajinskoj mornarici. Koliko je ispručeno prvih sistema do napada Rusije 24. februara 2022. nije poznato. Navodi se samo da je naručeno 90 lansera ovih raketa u sve tri verzije.

Godine 2019. ova raketa je po prvi put pokazala domet od preko 250 km. Nosi visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu (HE-FRAG) težine oko 145 kg. Ova raketa bi trebalo da bude efikasna protiv plovila deplasmana do 5.000 tona kao što su fregate i manji razarači.

Neptun ima inercijalni navigacioni sistem sa aktivnom radarskom glavom za navođenje u poslednjoj fazi leta rakete. Raketa od momenta lansiranja se kreće 10-15 metara izand površine mora, da bi se u zvaršnoj fazi leta spustila na visinu od 10, pa na kraju tri metra iznad površine pre udara u cilj, kako bi lakše izbegla neprijateljske radare i protivraketne odbrambene sisteme. Raketa leti podzvučnom brzinom, što neki smatraju nedostatkom, sa čime je olakšano njeno presretanje.

Osnovna vatrena jednica je baterija. Sastoji se od 6 mobilnih lansera sa ukupno 24 protivbrodske rakete. Vozila lansera se mogu nalaziti do 25 km od obale mora pre lansiranja. Za pripremu baterije ovog mobilnog sistema obalske odbrane potrebno je 15 minuta.

Inače ovaj protivbrodski obalski raketni sistem ima radar Mineral-U posebno razvijen za ovaj sistem, koji može plovila da otkrije na udaljenosti od 500-600 km. Radar za bateriju je takođe montiran na šasiju kamiona TATRA 8×8.

Taktičko tehnički podaci

Proizvođač Luč-Ukrajina

Operativna upotreba: 2021

Dimenzije: dužina 4,4 m, širina 0,4 m, raspon krila 1,3 m

Težina rakete: 870 kg

Težina bojeve glave 150kg

Tip bojeve glave HE-FRAG

Maksimalni domet 280 km

Kurir.rs/Andrej Mlakar