101-godišnji muškarac osuđen je na pet godina zatvora po 3.518 tačaka za saučesništvo u ubistvu zbog služenja u nacističkom koncentracionom logoru Saksenhauzen tokom Drugog svetskog rata.

Čovek, koji nije identifikovan, negirao je da je radio kao SS čuvar u logoru i da je pomagao i podržavao ubistvo hiljada zatvorenika.

Na suđenju, koje je počelo u oktobru, čovek je rekao da je u tom periodu radio kao radnik na farmi u blizini Pasevalka u severoistočnoj Nemačkoj.

Međutim, sud je smatrao dokazanim da je radio u logoru na periferiji Berlina između 1942. i 1945. godine kao član paravojnog krila Nacističke partije, javila je nemačka novinska agencija dpa.

"Sud je došao do zaključka da ste, suprotno onome što tvrdite, radili u koncentracionom logoru kao stražar oko tri godine“, rekao je predsedavajući sudija Udo Lehterman. "Svojom aktivnošću ste dobrovoljno podržali ovo masovno istrebljenje“, rekao je sudija Lehterman.

Čovek je bio sposoban da mu se sudi samo u ograničenoj meri i mogao je da učestvuje u suđenju samo oko dva i po sata svakog dana. Suđenje je nekoliko puta prekidano zbog zdravstvenih razloga i boravka u bolnici.

Saksenhauzen je osnovan 1936. severno od Berlina kao prvi novi logor nakon što je Adolf Hitler dao SS potpunu kontrolu nad sistemom nacističkih koncentracionih logora.

Bilo je predviđeno da bude uzorni objekat i kamp za obuku za mrežu koju su nacisti izgradili širom Nemačke, Austrije i okupiranih teritorija.

Više od 200.000 ljudi tamo je bilo držano između 1936. i 1945. Desetine hiljada zatvorenika umrlo je od gladi, bolesti, prinudnog rada i drugih uzroka, kao i kroz medicinske eksperimente i sistematske operacije istrebljenja SS-a, uključujući streljanja, vešanja i gasne komore.

Tačni brojevi ubijenih variraju, od 100.000 do, kako eksperti veruju, 40-50.000 ubijenih.

Sovjeti su oslobodili Saksenhauzen u aprilu 1945.

Presuda od utorka se oslanja na nedavni pravni presedan u Nemačkoj koji je utvrdio da svako ko je pomogao funkcionisanje nacističkog logora može biti krivično gonjen zbog saučesništva u ubistvima počinjenim tamo.

Kurir.rs