IZGUBLJENO U SVEMIRU Studija: Što duže astronauti ostanu u svemiru to više koštane mase gube i sporije se oporavljaju

Astronauti gube višedecenijske količine koštane mase u svemiru i mnogi se ne oporave ni nakon godinu dana na Zemlji, otkrili su istraživači i upozorili da bi to moglo biti izvor "velike brige" za buduće misije na Mars.

Gustina kostiju koju su izgubili astronauti bila je ekvivalentna tome koliko bi izgubili za nekoliko decenija na Zemlji, rekao je koautor studije dr Stiven Bojd sa kanadskog univerziteta u Kalgariju i direktor Mekejg instituta za zdravlje kostiju i zglobova.

Istraživači su otkrili da se gustina potkolenice kod devet astronauta nije u potpunosti oporavila ni nakon godinu dana na Zemlji - i da im je još uvek nedostajala koštana masa od jedne decenije.

Najsporije su se oporavljali astronauti koji su išli na najduže misije, koje su se kretale od četiri do sedam meseci na MSS. „Što duže provodite u svemiru, gubite više kostiju“, rekao je Bojd.

Bojd je rekao da je to "velika briga" za planirane buduće misije na Mars, koje bi mogle da dovedu do toga da astronauti provode godine u svemiru.

"Da li će se vremenom pogoršavati ili ne? Ne znamo“, rekao je. "Moguće je da dođemo u stabilno stanje nakon nekog vremena, ili je moguće da nastavimo da gubimo kost".

Studija modeliranja iz 2020. predviđa da će tokom trogodišnjeg svemirskog leta na Mars 33% astronauta biti izloženo riziku od osteoporoze.

Bojd je rekao da bi neki odgovori mogli doći iz istraživanja koje se trenutno sprovodi na astronautima koji su proveli najmanje godinu dana na MSS-u.

Žilmet Gokelin-Koš, šefica medicinskog istraživanja u francuskoj svemirskoj agenciji CNES, rekla je da je bestežinsko stanje u svemiru #najdrastičnija fizička neaktivnost koja postoji“.

"Čak i sa dva sata sporta dnevno, kao da ste prikovani za krevet ostala 22 sata“, rekla je ona."Posadi neće biti lako da kroči na marsovsko tlo kada stignu".

Nova studija, koja je objavljena u listu Scientific Reports, takođe je pokazala kako svemirski let menja strukturu samih kostiju.

Bojd je kosti u telu opisao kao Ajfelovu kulu, a odlazak u svemir kao gubitak metalnih šipki koje drže strukturu. "A kada se vratimo na Zemlju, zgušnjavamo ono što je preostalo, ali zapravo ne stvaramo nove šipke“, rekao je on.

Neke vežbe su bolje za zadržavanje koštane mase od drugih, pokazalo je istraživanje. Dizanje tegova se pokazalo znatno efikasnijim od trčanja ili vožnje bicikla, kaže se, što sugeriše više teških vežbi za donji deo tela u budućnosti.

Ali astronauti – koji su uglavnom bili u formi i u 40im godinama – nisu imali tendenciju da primete drastičan gubitak kostiju, rekao je Bojd, ističući da je ekvivalent za Zemlju, osteoporoza, poznat kao "tiha bolest“.

Kanadski astronaut Robert Tirsk, koji je najviše vremena proveo u svemiru, rekao je da je njegovim kostima i mišićima trebalo najduže da se oporave nakon svemirskog leta.

"Ali u roku od jednog dana nakon sletanja, ponovo sam se osećao prijatno kao zemljanin“, rekao je on u izjavi uz istraživanje.

Kurir.rs/Frans pres