Pobeda Moskve, rat između Rusije i Zapada ili povratak na linije pre 24. februara

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, koji je nedavno napunio 99 godina, podelio je svoja razmišljanja o tome kako bi sukob između Rusije i Ukrajine mogao da se okonča.

"Postoje tri moguća ishoda ovog rata – sva tri su još uvek donekle otvorena“, rekao je Kisindžer u intervjuu za časopis Spektator (The Spectator).

Prvi scenario bi bio "da Rusija ostane tamo gde je sada, sa osvojenih 20 posto Ukrajine i većeg dela Donbasa, glavne industrijske i poljoprivredne oblasti i pojasa zemlje duž Crnog mora“.

Ako se to dogodi, to bi bila "pobeda“ Moskve koja će takođe pokazati da "uloga NATO nije toliko odlučujuća kao što se mislilo", rekao je Kisindžer.

Drugi mogući ishod je pokušaj da se Rusija istera sa teritorije koju je stekla pre ovog rata, uključujući Krim, a onda će se postaviti pitanje sukoba (Zapada) sa Rusijom ako se rat nastavi“, upozorio je Kisindžer.

"Treći ishod... je ako Slobodni narod uspe da spreči Rusiju da ostvari bilo kakva vojna osvajanja i ako se borbena linija vrati na poziciju na kojoj je počeo rat, onda će sadašnja agresija biti vidno poražena“, rekao je on.

Time bi Ukrajina bila ponovo izgrađena na način na koji je bila pre početka ruske vojne operacije 24. februara i naoružana od strane NATO, a možda čak i postane član Alijanse, rekao je bivši državni sekretar SAD.

"Preostala pitanja mogu biti prepuštena pregovorima. To bi, neko vreme, bila zaleđena situacija", ali bi se zastoj vremenom prevazišao, smatra kisindžer.

On je naglasio da je "treći scenario" isti onaj koji je izložio i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u maju, zbog kog se digla čitava halabuka.

Kisindžer je tada rekao da mirovni pregovori moraju da počnu u naredna dva meseca, kako se sukob ne bi pretvorio iz "rata za slobodu Ukrajine" u "rat protiv Rusije".

Idealan ishod tih razgovora bio bi "povratak na status kvo ante“, rekao je on tada.

Kisindžerov predlog iz Davosa je razbesneo mnoge u Ukrajini, a predsednik Volodimir Zelenski je poručio da se Kisindžer "pojavljuje iz duboke prošlosti i kaže da deo Ukrajine treba dati Rusiji“ kako bi umirio Moskvu. On je sugerisao da je bivši državni sekretar zaboravio da je 2022. i da je mislio da razgovara sa publikom u Minhenu 1938. godine.

Ovo poslednje se odnosilo na Minhenski sporazum, kojim su se Velika Britanija, Francuska i Italija složile da ustupe deo Čehoslovačke nacističkoj Nemačkoj u uzaludnom pokušaju da izbegnu veliki sukob na kontinentu. Drugi svetski rat je počeo sledeće godine.

Kisendžerovo ime se takođe pojavilo na zloglasnoj veb stranici Mirotvorac centra, na kojoj se nalazi baza podataka osoba koje autori stranice vide kao neprijatelje Ukrajine. On je označen kao "saučesnik u zločinima ruskih vlasti nad Ukrajinom i njenim građanima“.

Političar veteran rekao je za Spektator da je "svrha izjave u Davosu bila da ukaže da je potrebno razmotriti pitanje ratnih ciljeva pre nego što ga zamah rata učini politički neupravljivim“.

Što se tiče kritike Zelenskog, "u svojim najnovijim izjavama on je u suštini prihvatio ono što sam izneo u Davosu“, insistira Kisindžer.

Na komentar novinara da nijedan od predloženih scenarija zapravo "ne kažnjava" ruskog lidera Vladimira Putina, Kisindžer je rekao: "Naprotiv. Ako se rat završi kako sam naveo u Davosu, mislim da će to biti značajno dostignuće za saveznike. NATO će biti ojačan dodavanjem Finske i Švedske, stvarajući mogućnost odbrane baltičkih zemalja. Ukrajina će imati najveće konvencionalne kopnene snage u Evropi povezane sa NATO-om ili njegovom članicom".

"Rusiji će biti pokazano da strah koji visi nad Evropom od Drugog svetskog rata, od dolaska ruske vojske – konvencionalne vojske koja se spušta u Evropu preko utvrđenih granica – može da se spreči konvencionalnom akcijom NATO-a. Prvi put u novijoj istoriji, Rusija bi morala da se suoči sa potrebom za koegzistencijom sa Evropom kao entitetom, umesto da Amerika bude glavni element u odbrani Evrope svojim nuklearnim snagama", rekao je Kisindžer.

Kurir.rs