ŠTA PORUČUJE NASMEŠENI PUTIN: Iza drastične promene i povratka na stari imidž ruskog predsednika krije se ovo! VIDEO

Mnogi analitičari ističu da je na početku rata protiv Ukrajine ruski predsednik Vladimir Putin delovao napeto, ljutito, pa čak i dezorijentisano.

Poseta Tadžikistanu i Turkmenistanu je prvo Putinovo putovanje u inostranstvo od invazije na Ukrajinu i njegovo prvo višednevno putovanje van zemlje od pandemije. Očigledno je osmišljen kao odgovor na samit NATO-a u Madridu, gde su zapadne zemlje objavile novu stratešku viziju, sa Moskvom kao glavnim protivnikom.

Putin je takođe poslao poruku Rusima i svetu da se, uprkos borbama u Ukrajini, Kremlj vraća u rutinu. Putovanje je bilo najnoviji korak u široj transformaciji Putina koja je postala očigledna poslednjih nedelja.On je prethodno prisustvovao samitu BRIKS-a, koji se održao virtuelno.

Ruski lider polako napušta režim ratne krize i vraća se u oreol mirnog, paternalističkog lidera koji štiti Ruse od opasnosti koje dolaze iz sveta. Takvo ponašanje sugeriše da Putin veruje da je stabilizovao svoje ratne napore i svoj ekonomski i politički sistem, nakon početnih vojnih neuspeha i lavine zapadnih sankcija.

„Prvi šok je prošao i pokazalo se da stvari i nisu tako loše“, rekao je Abas Galjamov, bivši Putinov govornik, opisujući predsednikovu perspektivu.

Ali promena Putina takođe pokazuje da se on vraća svojim starim instinktima i ignoriše rizike koji još uvek lebde nad njegovim planovima. Ukrajina koja ne pokazuje znake predaje, jedinstvo i širenje NATO-a i krhki mir na unutrašnjem frontu gde se još uvek dešavaju posledice sankcija i posledice smrti i razaranja rata.

„On razume da je njegov legitimitet zasnovan na tome da bude jak i aktivan, da deluje i da pobeđuje. Paraliza i odsustvo iz javnosti su za njega kao smrt. Tako da je pobedio sebe“, rekao je Galjamov, sada politički konsultant koji živi u Izraelu.

Putinova ključna poruka ove nedelje je da je globalna izolacija Rusije daleko od potpune i da ga deklaracije na samitu NATO-a ne zabrinjavaju. Njegovo putovanje u Centralnu Aziju bilo je značajno ne samo zato što je to bio prvi put da je napustio zemlju od pokretanja invazije 24. februara, već i zato što je sprovodio stroge mere predostrožnosti od pandemije. Nakon što je u utorak odleteo u Dušanbe, glavni grad Tadžikistana, na sastanak sa predsednikom zemlje Emomalijem Rahmonom, Putin je tamo prenoćio. To je prvi put da je proveo noć van Rusije od januara 2020.

Putin je sleteo u Turkmenistan u sredu na okupljanje lidera pet zemalja koje okružuju Kaspijsko more, uključujući Azerbejdžan, Kazahstan i Iran. Samit je bio od velikog značaja jer Rusija nastoji da proširi svoj uticaj u tom ekonomski vitalnom i energetski bogatom regionu, a istovremeno želi da popuni vakuum moći koji je za sobom ostavilo američko povlačenje iz obližnjeg Avganistana.

Taj skup je usledio posle Putinovog sukoba sa kazahstanskim kolegom. Bivše sovjetske zemlje su deo ruske sfere i rizikuju sudbinu Ukrajine ako krenu protiv Kremlja, nagovestio je Vladimir Putin kada je razgovarao sa kazahstanskim liderom Kasimom Zomartom Tokajevim u Sankt Peterburgu.

Putin je na samitu poklonio dve ručno rađene sablje i šahovsku garnituru sa Urala Gurbanguliju Berdimuhamedovu, ekscentričnom bivšem lideru Turkmenistana, koji je slavio 65. rođendan. Nakon toga, Putin je održao kratku konferenciju za novinare za nekoliko novinara koji su ga pratili, odbacivši ideju da je njegova invazija na Ukrajinu imala suprotan efekat tako što je navela Švedsku i Finsku da teže članstvu u NATO-u. Ukrajina, koja je saveznik Zapada, rekao je, bila bi mnogo veća pretnja od dve nordijske zemlje.
On je prokomentarisao i fizički izgled zapadnih lidera, odgovarajući na šalu britanskog premijera Borisa Džonsona o tome da se slika polugola na konju kao Putin.

Mislim da bi to u svakom slučaju bio odvratan prizor“, rekao je ruski predsednik.

Putin često ćuti u periodima visokog pritiska. Takav je bio i uoči invazije, nakon što je više od mesec dana javno govorio o Ukrajini. U nedeljama nakon invazije prošlo je nekoliko dana, a da se on nije pojavio pred kamerama.

Putinova izolacija je pojačana pandemijom, a praćena je velikim izlivima besa i nezadovoljstva usmerenim na Zapad. U svom govoru kojim je najavio početak invazije, on je Zapad predvođen Amerikancima nazvao „imperijom laži“ i zapretio svim zemljama uključenim u sukob „posledicama sa kojima se nikada u svojoj istoriji nisu suočili“. Putin se u martu obrušio na prozapadne Ruse, opisujući ih kao „ološ i izdajnike” koje bi društvo ispljunulo „kao muvu”.

Ali nedavno je Putin postao manje preteći i vraća se svom opuštenijem imidžu. Ruski lider je uporedio svoju borbu sa osvajačkim ratovima Petra Velikog u 18. veku, jasno stavljajući do znanja da sebe vidi kao istorijsku ličnost u višegodišnjoj potrazi za vraćanjem izgubljenih zemalja i slavom Rusiji.

Čini se da je njegova strategija sada čekanje jer očekuje da će odlučnost Zapada posustati pod ekonomskim pritiskom i da će se vlada ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog raspasti dok Rusija napada njegove snage i gradove. Putin verovatno očekuje da predsednik SAD Džo Bajden postavi granice američke pomoći Ukrajini, kako bi izbegao širi sukob.

Putin nije pomenuo Ukrajinu ili obračun sa Zapadom u svom osmominutnom govoru u Turkmenistanu u sredu, što je još jedan znak da planira da se vrati rutini. Umesto toga, govorio je o ruskim naporima da unapredi transport i turizam u regionu i da se uhvati u koštac sa zagađenjem i ribarstvom.

Prvi kaspijski brod za krstarenje, rekao je on, isploviće sledeće godine iz ruske oblasti Astrahan u delti reke Volge. Ime broda - Petar Veliki.

Kurir.rs/Net.hr