Majka je otvorila vrata. Rekli su joj da će me iskidati na komade i njima nahraniti svinje ukoliko objavim knjigu- objašnjava Rozi Kanale

Rozi Kanale, odvažna aktivistkinja za borbu protiv mafije, pobegla je kada je na njen 40. rođendan na adresu njenih roditelja dostavljen mali paket sa krvavom glavom. Za sobom je ostavila propali projekat koji je predstavljao suptilan, ali ne i direktan izazov najnemilosrdnijoj mafiji u Italiji: kalabrijskoj Ndrangeti.

Rozi Kanale je u najvećem gradu regiona Ređo Kalabrija držala restoran i klub, a Ndrangeta je želela da u njima diluje drogu.

-Trebalo je samo da okrenem glavu. Da sam pristala na to, danas bih i dalje bila u Ređo Kalabriji i, bez sumnje, vozila najnoviji ferari – rekla je Kanale za britanski „Gardijan“ telefonom sa nepoznate lokacije u Sjedinjenim Državama.

Umesto toga, odbila je ponudu. A, Ndrangeta se odlučila za osvetu. U napadu mafijaša, Kanale je jedva ostala živa.

Nakon što su je otpustili iz bolnice, Kanale se preselila u Rim i započela mučni trogodišnji oporavak. Kaže da je iz jedne depresije zapadala u drugu kada je 15. avgusta 2007. Ndrangeta još jednom promenila njen život. Šest osoba ubijeno je ispred jedne picerije u nemačkom gradu Duizburgu, gde je bila organizovana inicijacija njenih novih članova.

Polovina žrtava je bila iz San Luke, brdovitog gradića u Kalabriji koji se nalazi između planine i mora, koji je postao arena za fatalne svađe između sukobljenih porodica unutar Ndrangete. Kako se potraga za ubicama nastavljala, lokalni predstavnik ministarstva unutrašnjih poslova pokrenuo je konkurs za projekte koji će San Luki doneti novi i drugačiji život. Kanale je odlučila da se prijavi.

-Bila sam uništena kao osoba.Jedini izlaz koji sam videla bio je da radim za druge. Možda će onda moja bol biti od neke koristi – priča ona.

Kraj je usledio kada više nije imala novca da plati račun za struju. Do tada su se dve stvari dogodile, odlučila je da napiše knjigu o svojim iskustvima i dobila nove pretnje.

- Neki muškarci su u februaru došli u dom mojih roditelja u Rimu i predstavili se kao poštari. Rekli su da moraju da dostave jedno pismo. Majka je otvorila vrata. Rekli su joj da će me iskidati na komade i njima nahraniti svinje ukoliko objavim knjigu- objašnjava ona.

Pretnje su se nastavile i pošto je Kanale pobegla u Sjedinjene Države: Rimska policija je zamolila njenu 18-godišnju ćerku da ne ide u školu.

-Zatvorena je u kući. Ne sme da izađe. Nisam tip osobe čija usta mogu biti zatvorena, rekla je Kanale, čija bi knjiga trebalo da bude objavljena 8. oktobra, pišu Vijesti.

Brutalno prebijena

-Slomili su mi gotovo sve zube. Kao i gornju vilicu. Slomili su mi ključnu kost, nekoliko rebara i jednu nogu. To se desilo osam meseci pre nego što sam napustila bolnicu. Lekari su morali da mi rekonstruišu usnu duplju i dugo da me hrane preko cevčice. U jednom trenutku sam imala samo 39 kg, priseća se Italijanka. – Morala sam da naučim ponovo da govorim jer mi je i jezik bio oštećen. Čak i danas, ne mogu da trčim mada mogu da hodam. Desna ruka mi je toliko ozbiljno povređena da više ne mogu da sviram klavir. To je cena koju sam platila što sam iskrena osoba – završava ona.

Plan u tri faze nikada nije ostvaren

Plan Kanalove, koji je usvojen, sastojao se od tri faze. Prva faza je bila otvaranje vrtića. Ideja je bila da se deca sklone sa ulica San Luke i, u isto vreme, da budu uključene njihove majke na način koji bi doveo do njihovog odvajanja od Ndrangete. Žene su dugo imale važnu ulogu u kalabrijskoj mafiji, prenosile su poruke, pratile račune i skrivale begunce.

Kanale je imala ograničen uspeh sa fazom broj dva – pokretanje biznisa pravljenja sapuna i čipke, na kojima su uglavnom radile žene – i nikada nije došla do poslednje faze – osnivanje centra za žene. Međutim, vrtić je i dalje radio.

Opstanak vrtića, međutim, oslanjao se na spremnost Kanaleove da uloži svoju štednju i spremnost njenih 12 saradnica da rade bez plate. Na kraju, saradnice su zatražile neku vrstu nadoknade.

Kanale je naglasila da bi one bile zadovoljne da rade za 250 evra mesečno:

-Rekla sam im da se strpe, i da ću uskoro naći sredstva da ih isplatim.

Obratila se lokalnim vlastima, zatim i nacionalnim, tražeći 30.000 evra da bi održala svoj projekat u životu.

-Pisala sam svima, od predsednika republika, pa naniže. Svi su znali ko sam i čime se bavim. Niko mi nije odgovorio.