ŠTA KRIJE SEVERNA KOREJA? Da li je epidemija "groznice" jedini problem ove najzatvorenije zemlje na svetu?

Severna Koreja prijavila je manje od pet miliona slučajeva "groznice" i 73 preminula, što je delić broja smrtnih slučajeva od posledica korone u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu.

Čoi je tada kao lekar mogao samo privatno sa sumnja da je u pitanju SARS. Severna Koreja nije imala testove za bolest pa su prijavili nula infekcija. Susedna Kina imala je više od 5000 zaraženih i stotine umrlih.

Slično je bilo i sa epidemijom boginja 2006. kada je jedino sredstvo borbe protiv bolesti bio - toplomer. A potom i 2009. kada je u epidemiji gripa umrlo više ljudi nego od SARS-a jer lekova nije bilo.

Nakon što su iznenadili mnoge objavivši epidemiju "groznice" u maju i veliki broj zaraženih, Pjongjang je nedavno objavio da su postigli "sjajan uspeh" u obuzdavanju bolesti, što je opet mnoge iznenadilo i zabrinulo.

Stručnjaci strahuju da je situacija u Severnoj Koreji, gde je populacija nevakcinisana, neuhranjena i gde je zdravstvo na primitivnom nivou, zapravo katastrofalna.

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u Severnoj Koreji, Tomas Ojea Kintana smatra da je trenutno nemoguće utvrditi opseg i težinu epidemije. Ono što njega posebno brine su nepotvrđeni izveštaji o novoj, zaraznijoj varijanti "groznice" koja hara u populaciji od 25 miliona.

Američki neurohirurg, dr Ki B. Park koji je do pandemije redovno odlazio u Severnu Koreju da obučava hirurge, kaže da Pjongjang ima tendenciju da krije podatke, a naročito informacije koje nisu dobri za njih ali i ostatak sveta. Budući da su se u junu pojavile neke informacije o epidemiji neidentifikovane stomačne bolesti u provinciji Južni Hvange, Park strahuje da je u pitanju epidemija tifusa ili kolere.

"U zemlji poput Severne Koreje, možete da očekujete visoku stopu zaraznih bolesti. Za decu mlađu od 5 godina, dijareja je glavni ubica", rekao je Park. U izveštajima o broju stradalih od "groznice", navodi se da ima dosta i dece.

Jedini način da se ovome stane na put, kaže on, je da se stanovništvo vakciniše - i to brzo. Kao što su vlasti uradile sa epidemijom boginja 2006. On smatra da je to moguće uraditi za kratko vreme - manje od dve nedelje, pod uslovom da vlasti prihvate pomoć spolja, što se do sada nije dogodilo.

Jedinu pomoć koju je Pjongjang prihvatio je stigla iz Kine, i to u vidu maski, ventilatora i vakcina. Pomoć u vidu lekova za spuštanje temperature koju su prebezi pokušali balonima da pošalju preko granice je odbijena.

Bolest, navode prebezi, možda nije najveći problem Severne Koreje.

Žena (44) koja je pobegla iz Severne Koreje u Južnu i nije želela da otkrije ime iz straha za bezbednost porodice, kaže da su je kontaktirali članovi porodice koji su ostali u Severnoj Koreji nakon što se korona pojavila. Osim što su brinuli za nju - što je posledica žestoke propagande Pjongjanga - ono što je njih brinulo nije bio virus već - glad.

"Rekli su mi da je situacija sa hranom gora nego tokom Mukotrpnog marša 1990ih", rekla je ona aludirajući na period užasne gladi kada je ekonomija zemlje kolabirala posle pada Sovjetskog Saveza.

Gotovo 10 posto populacije je umrlo od gladi, prema konzervativnim procenama. Oni pesimističniji kažu da je broj umrlih bio mnogo veći.

Kintana, specijalni izvestilac UN, kaže da je ta opasnost vrlo realna i pozvao režim Kim Džong-una da prihvati pomoć i činjenicu da su u problemu.

Da li Kim sluša apele je potpuno druga stvar. Na državnoj televiziji vrte se prilozi sa Kimom kako obilazi apoteke i prodavnice i hvali se njihovom snabdevenošću. Čuje se vrhovni vođa zemlje kako naređuje vojsci da stabilizuje snabdevanje lekovima, pa čak je i donirao deo svojih medicinskih rezervi za borbu protiv neidentifikovane crevne bolesti.

"Vlasti Severne Koreje nisu ugrožene. Građani su ti koji se muče... Ako preživite, super. Ako umrete, ništa tu nismo mogli", rekao je lekar Čoi koji je pobegao pre više od 10 godina iz Severne Koreje.

Kurir.rs