Nekadašnji meksički predsednik Luis Ečeverija, koji je preuzeo dužnost 1970. godine obećavajući demokratsko otvaranje zemlje, ali i nadgledao šest najtežih godina takozvanog "prljavog rata", umro je u 100. godini, prenosi Rojters.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador na Tviteru je potvrdio smrt bivšeg šefa države i izrazio saučešće Ečeverijinoj porodici.

Rojters navodi da je kao stariji čovek Ečeverija izbegao pokušaje meksičkih tužilaca da ga optuže za genocid zbog uloge u dva zloglasna masakra studentskih demonstranata 1968. i 1971. godine.

Ečeverija je negirao da je za to bio odgovoran i rekao da mu je savest čista. Odbio je da svedoči o zločinima koji do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.

Odan Institucionalnoj revolucionarnoj partiji PRI, koja je vladala Meksikom 71 godinu do njegovog svrgavanja na izborima 2000. godine, Ečeverija je verovao u očuvanje sveobuhvatnog partijskog sistema, prenosi agencija.

Optuživan je da je naredio vojnicima da otvore vatru na hiljade studenata koji su mirno demonstrirali u Meksiko Sitiju 2. oktobra 1968. dok je bio ministar unutrašnjih poslova.

Doček za Tita

Ostaće zapamćeno da je Ečeverija dočekao jugoslovenog predsednika Josipa Broza Tita tokom njegove latinoameričke turneje 1976. godine.

Odrednica predsednika SFRJ bila je poluostrvo Jukatan i poznata luku u Meksičkom zalivu Vera Kruz. Titu je priređen veličanstven doček. Njega i njegovu suprugu Jovanku dočekao je Ečeverija, a na putu do predsedničke rezidencije pozdravile su ga, kako je domaća štampa tada izvestila, desetine hiljada Meksikanaca.

Vlada je tada saopštila da je 30 ljudi ubijeno i povređeno u masakru izvršenom nekoliko dana pre otvaranja Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju. Neki svedoci su naveli da je mnogo više tela odvezeno sa lica mesta.

Sudija je 2006. godine naredio da Ečeverija bude stavljen u kućni pritvor zbog navodne povezanosti sa ubistvima studenata. Ali, u martu 2009. sud je doneo odluku da se obračun vojske ne kvalifikuje kao genocid i potvrdio prethodne presude da je istekao rok od 30 godina zastare za zločine.

Rođen je 17. januara 1922. u Meksiko Sitiju.

(Kurir.rs/RTS)