Pre 20 godina silovana, pa ubijena Mirjana Dragičević (9)

Lokalno sveštenstvo služilo je parastos u crkvi Svete Petke na sokolačkom Vojničkom spomen-groblju "Mali Zejtinlik".

Rada Dragičević, majka ubijene djevojčice, rekla je novinarima da je poslije 20 godina dočekala da ćerkine posmrtne ostatke prenese iz Ilijaša na Sokolac i sahrani je u srpsku zemlju.

Predsjednik Kordinacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila sarajevsko-romanijske regije Mirjana Simanić istakla je da za zločin nad Mirjanom Dragičević niko nije odgovarao, kao ni i za druge zločine nad Srbima.

Sud i Tužilaštvo BiH ne treba da postoje, istakla je Simanićeva, te upitala zbog čega nastaviti njihovo finansiranje ako se 18 godina čeka da se sazna ko je silovao i ubio malu Mirjanu.

Mirjana, koja je kad je ubijena u selu Donja Bioča decembra 1992. imala devet godina, bila je sahranjena u obližnjem Ilijašu, ali su na zahtev njene majke - koja je glavni svedok zločina - posmrtni ostaci danas prebačeni na Sokolac.

Majka, Rada Dragičević, ispričala je istražiocima da su joj u kuću, u kojoj je živela sa majkom, tetkom i dvoje maloletne dece, tog jutra - 28. decembra 1992 - upala trojica mudžahedina.

Ćerku su odmah odvojili u susednu prostoriju, gde su je brutalno silovali, a potom ubili hicima iz vatrenog oružja. Radu su teško ranili, hicima u stomak, a njen maloletni sin preživeo je sakriven ispod kreveta.
„... Naveče 27. decembra 1992. godine legli smo da spavamo. Sve je bilo normalno. Međutim, ujutro pred zoru, oko 7.30 časova, čuli su se pucnji. Majka me je probudila da vidim šta se dešava. Mislila sam da su naši, ali nije bilo tako. Bili su to muslimani, koji su probili liniju odbrane i ušli u naše selo... Ostala sam sa dvoje dece u sobi. Sin mi je ostao u sobi, a ja i ćerka smo pošle prema izlazu. Trojica mudžahedina su već bila na vratima. Bila je pucnjava. Čula sam majku i tetku kako jauču iz dvorišta. Njih trojica su ušla u kuću i uzela mi ćerku za ruku. Dvojica su bila crnci, a treći je bio belac. Crnci su imali neke poveze preko glava. Čuli su se pucnji granata i vika mudžahedina. Ništa ih nisam razumela. Moja ćerka je bila u crvenoj trenerci. Ja sam je obukla. Ta trenerka je bila široka. Ćerku su uhvatili i odvojili od mene, ona je vrištala i plakala. Ja joj nisam mogla pomoći. Zvala je: „Mama, mama!". Nisam joj mogla pomoći. Oni su me držali i terali da sve to gledam. Kad ju je prvi silovao, bila je svesna. Kad su je ona dvojica već silovala, izgubila je svest i nije se više čula. Niti je plakala, niti se pomerala. Samo je ležala na podu. Kad su to završili, prvo su pucali u nju, pa u mene", ispričala je nesrećna majka, a preneo je Glas javnosti.

Prema podacima iz policijske prijave, koju je Centar javne bezbednosti Istočno Sarajevo podneo tužilaštvu 2005. godine, pripadnici 2. bataljona Sedme muslimanske brigade u zoru su upali u selo Donja Bioča u kojem su ubili troje civila, među kojima i devetogodišnju Mirjanu. Ubijeni su i Nikola Mićić i Lenka Skoko, a ranjene Milojka Draškić i Rada Dragičević.

Inspektor Uprave kriminalističke policije MUP-a RS Simo Tuševljak potvrdio je da je CJB Istočno Sarajevo Tužilaštvu BiH pre sedam godina podneo izveštaj protiv 11 ljudi, koji se terete za krivično delo ratnog zločina u selu Donja Bioča, opština Ilijaš. Osmorica osumnjičenih terete se po komandnoj odgovornosti, dok se preostala trojica sumnjiče kao neposredni izvršioci krivičnog dela ratnog zločina.

Tužilaštvo BiH "ostajalo je nemo" čak i kad su iz BiH deportovani ili su u fazi deportacije osobe iz afro-azijskih zemalja koja se sumnjiče za ratne zločine.

O stradanju porodice Dragičević, 2005. godine snimljen je i dokumentarni film "Mirjana", koji možete pogledati.